Интернет и друштвене мреже не утичу само на живот појединаца, већ судећи по случају Кембриџ аналитике која је након избора у САД 2016. године, под притиском јавности, престала да постоји, могу да утичу и на доношење важних светских политичких одлука, каже бивши директор истраживања Цамбридге Аналyтица и садашњи директор истраживања Ауспеx Интернатионал Михајло Попеску.


Компанија за анализу података Кембриџ аналитика била је оптужена за прибављање и коришћење личних података милиона корисника Фејсбука током избора у САД 2016. године, на којима је победио Доналд Трамп, чиме је наводно извршен утицај на резултате тих избора.

Михајло Попеску, рођен у Београду, где је завршио и студије маркетинг менаџмента на Београдском универзитету, а докторирао на универзитету у Нотингему, испричао је за Тањуг из прве руке како је та велика светска компанија услед притиска јавности изгубила лиценцу и пропала, али и о томе може ли се, и како путем друштвених мрежа, утицати на гласаче.

Попеску сматра да је тај утицај минималан, да се не може утврдити њихов тачан утицај, јер се, како каже, оперише "у вакууму" и не постоји неки други узорак на коме постоји опипљив доказ.

Утицај је минималан, каже он, али додаје, да се са друштвених мрежа међутим добија један део информација и оно што се у политичким кампањама ради - таргетирају се људи који су неодлучни или они који први пут излазе на изборе, а не неко ко је већ донео одлуку.

На основу података којима друштвене мреже, апликације и други онлине сервиси имају приступ, као што су пол, годиште, локација, интересовања, "скицира" се профил људи, који се затим "напада" јасно креираним "персонализованим" маркетиншким кампањама.

Према његовим речима, друштвене мреже су канали кроз који и политичари причају и јасно је да на тај начин порука може да има већи досег, али утицај на доношење политичких одлука у процесу који је радила и Кембриџ аналитика почиње много пре друштвених мрежа.

"Испитује се јавно мњење, затим се сегментира, предлаже се клијенту са којом поруком и предлогом треба да таргетира одређене групе и у том смислу кандидат може да се свиди више циљној групи", додао је Попеску.

С обзиром да је поента да порука буде конзистентна са манифестом који кандидат има, консалтинг компанија као што је била Кембриџ аналитика саветује клијенте како да позиционирају свој предлог, каже Попеску додајући да се након тога иде на активацију неке стратегије у оквиру које се користе и друштвене мреже.

"Кембриџ аналитика је пропала услед притиска јавности, изгубила је лиценцу да ради свој посао. У суштини, у тренутку када сте под афером, вас исеку сви, нестају клијенти који се плаше да се на њих не прелије та репутациона штета, а у исто време ваши добављачи, као што је Фејсбук или неке истраживачке агенције које вам дају податке, вас напусте и остајете ''брод духова''", навео је Попеску.

Наводећи да је у Кембриџ аналитици био шест месеци пре него што је компанија пропала, Попеску тврди да никада није видео Фејсбук податке у тој компанији.

Оно што се десило, наводи, јесте да 2014. године Кембриџ аналитика, која је експериментисала разним подацима, купила један сет података од професора на Универзитету Кембриџ, Александра Когана, који је имао своју апликацију која је профилисала људе на Фејсбуку, односно одређивала њихове црте личности.

Како каже Попеску, проблем је био што је та апликација повлачила и пријатеље оних који су ту анкету радили, и Кембриџ аналитика је на тај начин купила 27 милиона профила.

"Оно што ја знам из прича колега који су тада радили, је да су они покушали да користе те податке за таргетирање на интернету, али ти подаци нису најбоље функционисали и компанија је решила да то више не користи. Међутим, годину дана након тога, Фејсбук је ступио у контакт са Кембриџ аналитиком и рекао им да поседују податке на које немају право", казао је.

Кембриџ аналитика је након тога тужила професора Когана, јер он по лиценци са Фејсбуком није имао право да те податке прода Кембриџ аналитици.

"Ми који смо радили, већина нас је имала докторате, професионалци смо који се држе неких професионалних норми, никада нисмо имали агенду, нама никада није била наметана агенда. Проблем је био у томе што Кембриџ аналитика није била селективна по питању избора клијената. Менаџмент компаније је био сачињен од људи који су имали ту опортунистичку црту тако да је то представљало велики проблем", казао је Попеску.


Прочитајте још: Фејсбуку казна од 644.000 $ због скандала Кембриџ аналитика

Додао је да је након пропадања Кембриџ аналитике, њих 70 остало без посла, и осим што су имали репутациону штету, имали су и огромну финансијску штету.

Такође, после тога многи од њих су имали и проблем да се поново запосле.

Када је у питању допринос Кембриџ аналитике у победи Доналда Трампа, Попеску објашњава да је урађена анализа који региони имају својство да промене свој глас, односно, да уместо да гласају за републиканце, гласају за демократе, и установљена су три региона.

"Кембриџ аналитика је саветовала да се Доналд Трамп фокусира на та три региона и он је добио већи број електората, али је укупан збир гласова био мањи него што је имала Хилари Клинтон и због тога је постојао осећај да је изиграна демократија у Америци", рекао је Попеску.