Највиши званичници Републике Српске и представници дипломатског кора у БиХ положили су венце и цвеће на гробно место "Тополе" у Спомен-комплексу "Доња Градина".

У име институција Републике Српске венац су положили председник РС Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премијер Радован Вишковић, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик и председавајући Савета министара Зоран Тегелтија. Цвеће су положили министри у Влади Српске, шеф Делегације ЕУ у БиХ Јохан Затлер, руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов, амерички амбасадор Ерик Нелсон, британски амбасадор Метју Филд, амбасадор Кине у БиХ Ђи Пинг, начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић, те представници јеврејског и ромског народа. Свештеници дубичке парохије служили су парастос Србима убијеним у систему усташког концентрационог логора Јасеновац, а потом су емитоване видео-поруке молитава које су за страдале припаднике јеврејског и ромског народа прочитали рабин Исак Асиел и члан Свјетског парламента Рома Драгољуб Ацковић.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик истакао је данас у Доњој Градини да је српски народ био изложен уништењу који је оставио последице на његову снагу и економију.

Додик је подсетио на стравичне убиства српског народа, српске деце, која су починиле усташе логору Јасеновац, те истакао да је из жеље да се не понови страдање створена Република Српска.

Он је нагласио да се увек када пређе Саву пита се да ли је то река којом тече вода или српска крв.

Додик је поручио да у Доњу Градину долазе да би се заветовали на мир.

-Овђе се заветујем да никада нећу одустати од свете заклетве српског народа да буде свој, да има слободу, рекао је Додик.

Српски члан Председништва БиХ указао је на важност да Српска заједно са Србијом обилежава пробој јасеновачких логораша, али и друге важне историјске датуме, те напоменуо да је епидемија вируса корона спречила што у Доњој Градини нема представника Србије већ су у Сремској Митровици.


Председник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је Јасеновац, за српски народ, мјесто најмасовнијег страдања током Другог светског рата, симбол геноцида и најскупље плаћена историјска лекција.

-То је лекција која нам је додатно ојачала државнотворну свијест, али и одлучност да бранимо оно што је наше, а да никога другог тиме не угрожавамо, нагласила је Цвијановићева.
Она је рекла да жели да изрази захвалност председнику Србије Александру Вучићу и руководству Србије што и данас, иако на другачији начин, Србија и Српска заједно обиљежавају Дан сећања на јасеновачке жртве усташког злочина - геноцида.

Подсетивши да је прошло 75 година од како су последњи затвореници извршили пробој из јасеновачких логора смрти, Цвијановићева је навела да су шансе да се избаве из јасеновачког пакла биле минималне, те да је тек сваки десети учесник пробоја преживио, док је хиљаде и хиљаде логораша убијено управо тих дана.

Она је додала да у време кад се ближио коначни слом нацистичке Њемачке и њених квислиншких творевина попут тзв. Независне Државе Хрватске, наредба усташке власти била је да се ликвидирају сви затвореници, а сам логор до темеља сруши и уништи, како би се прикрили сви докази његовог постојања.
Захваљујући храбрости посљедњих логораша који су смогли снаге да крену у одлучујући пробој, те каснијим сведочењима преживјелих заточеника, навела је председник Републике, страшна истина о јасеновачким логорима смрти угледала је светлост дана.

Она је остакла да од тада, па све до данас, за српски народ сећање на Јасеновац представља највећу, болну рану, али и најважнију историјску лекцију коју смо дужни да учимо, памтимо и преносимо на будуће генерације.

САОПШТЕЊЕ УДРУЖЕЊА "ЈАДОВНО 1941" ИЗ БАЊАЛУКЕ

"Под изговором да Срби из Грубишног Поља спремају `ђурђевдански устанак` из Загреба је возом у Грубишно Поље стигло око 120 хрватских усташа, предвођених шефом загребачке усташке полиције Ивицом Шарићем и усташким емигрантом Еугеном Дидом Кватерником", додаје се у саопштењу.

Усташе су, како се наводи, стигле на иницијативу жупника Петра Сивјановића, а у договору са тамошњим усташким "логорником", адвокатом Лујом Стахуљаком и "предстојником" Зориславом Микићем у својим домовима ухапшена су 504 Србина.

Након што су тучени и понижавани, ноћ су провели у згради тадашње основне школе, а сутрадан су превезени сточним вагонима у "Загребачки збор", данашњи студентски центар, а потом у логор "Даница" код Копривнице, чији су били први затвореници.

Крајем јуна 1941. године превезени су у Госпић у Лици, а одатле на острво Паг, у логор Слана.

"Они који су преживјели тај пакао у каменој пустињи током јула су превезени у потпалубљу брода у увалу Рођанка, јужно од Карлобага, а одатле везаних руку су тјерани пјешке преко Башких Оштарија до села Ступачиново гдје су побијени у некој од пет крашких јама у које су бацани", наглашава се у саопштењу.

Комплетан попис жртава налази се на интернет страници www.јадовно.цом .

Из Удружења "Јадовно 1941" наводе да је на првом комеморативном и молитвеном скупу 26. априла 1991. у мјесном парку постављен камен темељац за споменик жртвама који је нестао у протеклом рату.

На жељезничкој станици у Грубишном Пољу породице побијених постављале су спомен-плочу која је уништавана 1971. и 1991. да би тек недавно била обновљена.