ДРАГИЦА Ђокић, двадесеттрогодишњакиња, одлична студенткиња права, која са породицом живи на прелепим обронцима Мајевице у Брусници код Лопара, прави је мајстор у баратању сликарском четкицом и бојама. Иако самоука, Драгица на платну ствара мала ремек-дела без обзира на технику, да ли су то темпере, акрилне боје, туш или само рад у оловци.

- Као сасвим мала, цртала сам по зидовима собе и љутила родитеље због "шкрабања" по чистим, окреченим зидовима и тек у основној школи та моја љубав према сликању имала је смисла. Као члан ликовне секције и уз помоћ наставника ликовног васпитања, врло брзо сам са многобројних такмичења почела да доносим награде. Учествовала сам на ликовним колонијама на Мајевици, а највеће признање ми је било када су афирмисани сликари почели да говоре: "То је она мала што добро слика" - прича ова талентована девојка. - Била сам срећна због тога, али кроз то дружење, сликари су ме добронамерно саветовали да се не заносим превише, јер се од слика не може живети. Уместо ликовне академије, избор је пао на студије права, али нисам престајала да сликам.

За дванаест година, Драгица је урадила више од стотину пејзажа акрилним бојама на платну, стотине цртежа и портрета, а однедавно црта белом оловком на црној подлози.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Историјске и данашње везе, “вечно пријатељство“ на клацкалици: Где су Србија и Француска стигле од Великог рата до бомбардовања 1999 године?


- Многобројни Мајевичани који раде у иностранству кажу да са мојим пејзажима Мајевице, у туђину понесу и део свог завичаја у коме су провели младост, па су тако моје слике стигле у готово све западноевропске земље, на Нови Зеланд, у Америку. Помало жалим за неким сликама, зашто их нисам задржала за себе, али на тај начин обезбеђујем себи џепарац и неопходни материјал за сликање - каже Драгица, и додаје да што год буде радила у животу, смисао битисања ће видети у сликању...


НЕМА ЈЕ НА МРЕЖАМА

ЗА разлику од девојака и младића из своје генерације, Драгица не губи време на друштвеним мрежама, и нема свој профил на "Фејсбуку". Поред свакодневних обавеза на факултету, пише песме, бави се беседништвом, а са мајком Мирјаном, од које је наследила креативност, ради декупаж и помоћу маште и разних техника израђује украсне предмете за декорисање простора...