БРАТСТВО Мирковића је у јулу 2017. године на гробљу у Мацаварама, у Бањанима, у Старој Херцеговини, подигло монументални споменик, са огромним крстом, окренутим ка небу, рад њиховог саплеменика академика Драгољуба Драга Мирковића, који живи и ради, са породицом у Бијељини, а свим срцем је био и остао везан за завичај за Црну Гору, „онако како је одгајана од својих најмилијих и како је стасавао читајући славнога Његоша и друге великане рода свога“.


Српство је, вазда, било, каже Драдољуб Мирковић, „оно што је красило, што се чувало, неговало, пазило, поштовало и ценило, уз веру православну, у овом и другим племенита вековима и деценијама јуначке Црне Горе, што није никакав мит, већ сува истина“.


Пошто је тог лета епискпоп будимљанско никшићки Јоаникије(Мићовић) освештао споменик на гробљу Мирковића, са свештенством из овог краја, Мирковић је у беседи, готово, потпуно предвидео ово што се, сада, дешава на улицама многих црногорских градова.


- Пођимо од наше свете дужности да се огласимо и да обајвимо неслагање са силом која нас удаљава од корена и вуче стазама некаквог универзализма – рекао је на том великом скупу Мирковић.


- Носећи бреме времена у коме живимо, објавимо неслагање са одбацивањем духовног начела као једног од највећих дарова које је Бог дао човеку. Духовно начело је светиња изнад личности, изнад било какве групације и изнад било каквог чулног и материјалног задовољења.Оно је колевка савести , где је свето увек изнад корисног и , где је херојска смрт боља о срамног живота!Акт савјести је и веза са коренима и неговање наслеђа које смо добили од наших предака.


Мирковић је тада, јасно и прецизно, указао да „у том наслеђу су непресушни извори врлина из којих је бујала снага верем из које се рађала љубав према породици, вратству и племену“.



- Ношени снагом вере у чијим недрима се рађала љубав према отаџбини, наши преци су поносно носећи српско национално име, водели вишевековну борбу за слободу своје постојбине Старе Херцеговине и славне Црне Горе – поручио је Мирковић, чији је унук, тада шестогогодишњи Александар, изговорио молитву и навео 12 својих славних предака.


- Преци су нам завештали и језик, и писмо, и крсну славу,, и веру православну, светиње које морамо помињати у молитвама. Ономе (Вишњем) коме се и једино вреди молити. Једини пут који на гарантује опстанак и спасење је враћање себи, враћање духовном и врлинама богатом националном поседу.Ми другог пута немамо. Онај ко се одрекао свога националног и духовног лика, био то појединац или народ, ишчезава са историјске смене и постаје биљка без корена. Само у оквирима националног бића можем учвршћивати и повезивати корене правећи и за нас достојне степенице за одлазак.



Мирковић је, поводом овог догађаја, пре три и по године, објавио и књигу „Прецима у спомен“, која је, како каже, споменослов, сведочанство наши особености и наше братственичке вертикале“.


Прочитајте још: Литија дуга 30 километара кренула из Мркоњића према Требињу (ФОТО)



- Са њега ће дух наших предака, дух честитих људи који су живели у овим кршевитим крајевима, наставити да живи у свима нама, а васрсаваће и у будућим генарацијама – рекао је скоро пророчански Мирковић.