Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, према којој би пољопривредно земљиште било изузето из власничке структуре Републике Српске (РС) је неспроводива, јер би се таквом одлуком одузела и територија РС, наведено је у образложењу захтева председнице РС Жељке Цвијановић за сазивање посебне седнице Скупштине РС.


Седница Народне скупштине РС биће одржана сутра у Бањалуци поводом недавне одлуке Уставног суда БиХ да неуставним прогласи члан 53. Закона о пољопривредном земљишту, односно да власништво над пољопривредним земљиштем има држава БиХ, а не ентитети.


У материјалу за посебну седницу, објављеном на званичној страници скупштине, наведено је да Уставни суд БиХ, оспоравајући тај члан закона "оспорава свој кредибилитет и нарушава дејтонску структуру и расподелу територије међу ентитетима у односу 49 према 51 одсто".


Даље се подсећа на одлуке Високог представника из 2005. године, када је наметнуо три закона о забрани располагања имовином, као и на неуспешан рад Комисије за државну имовину, утврђивање и расподелу државне имовине, одређивање права и обавеза БиХ, ентитета и Брчко Дистрикта у управљању државном имовином.


Наведено је и да је Уставни суд БиХ 2011. године, разматрајући ранији закон о статусу државне имовине која се налази на територији РС и под забраном располагања, није одлучио ко је власник те имовине, већ само да скупштина РС нема уставну надлежност да регулише ту правну материју.


Та одлука, оцењено је, супротна је одлуци истог суда из 1998. године, да су ентитети искључиво надлежни, по принципу поделе власти, да регулишу имовинско-правне односе.


Још се истиче да Парламента скупштина БиХ није донела ниједан пропис из области имовинско-правних односа.


У материјалу за посебну седницу парламента РС најављено је да ће после расправе бити усвојени и одређени закључци.


После одлуке Уставног суда БиХ представници РС одлучили су да обуставе учествовање у доношењу одлука у институцијама БиХ до усвајања новог закона о Уставном суду БиХ, који би обуставио присуство судија странаца у том суду.