ВИШЕ од годину дана је прошло а ревидирана стратегија за рад на предметима ратних злочина у БиХ, која предвиђа одговорност носилаца правосудних функција за неспровођење стратешких циљева и мера, није усвојена. Овим документом је предвиђено и коначно решавање најсложенијих случајева ратних злочина у БиХ. Такође у том документу стоји да приоритет у раду буду ови предмети и да носиоци правосудних институција сносе консеквенце ако не буду на њима радили професионалано и у складу са законом.

- Ову стратегију треба што пре усвојити јер би, како време пролази, предмети ратних злочина над Србима у БиХ могли остати непроцесуирани - каже за "Новости" Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Према његовим речима, реално је очекивати да у наредне од три до четири године буде процесуиран највећи број предмета ратних злочина у БиХ.

- Након тог периода, једноставно, биологија чини своје и биће тешко процесуирати почињене ратне злочине. Сведоци нестају и биће тешко доказати злочине. Велики број злочина над српским народом остао је непроцесуиран због селективног рада правосуђа БиХ и непостојања одговорности носилаца правосудних функција за непроцесуирање злочина над Србима - упозорио је Којић.

Он сматра да ревидирана стратегија представља добар оквир за

задовољење правде, успостављање једнакости грађана пред законом и могућности да сви злочини, или бар онај део који је могуће процесуирати, буду процесуирани у разумном временском року, истичући да ту мисли на приоритетне велике предмете непроцесуираних ратних злочина над Србима.

Прочитајте још - Суђење за ратни злочин на КиМ: Гавриловић правоснажно ослобођен, Козлини 15 година затвора

Којић је подсетио да су бивши председавајући Савета министара Денис Звиздић и бивши министар за људска права и избеглице Семиха Боровац у неколико наврата скидали са дневног реда Савета министара ревидирану стратегију, не желећи да она буде усвојена и да правосудне институције у БиХ почну њено спровођење.

Ревидирану стратегију за рад на предметима ратних злочина подржале су владе Републике Српске и ФБиХ, ОЕБС и међународне институције, као и Високи судски и тужилачки савет БиХ, који је и учествовао у њеној изради.

Ревидираном стратегијом би се први пут увела дисциплинска одговорност за тужиоце који предмете не процесуирају у року.

У најновијем годишњем извештају међународне невладине организације "Хјуман рајтс воч" наводи се да је БиХ остварила мали напредак у заштити људских права и да забрињава неусвајање стратегије за процесуирање предмета ратних злочина.

СУЂЕЊЕ МАХМУЉИНУ

У НАСТАВКУ суђења команданту Трећег корпуса тзв. Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995, одбрана је у среду приложила материјале којима настоји да докаже да Махмуљин није имао ефективну контролу над одредом "Ел муџахедин", док је тужилац указао на низ контрадикторности. Тужилац Седин Идризовић је приговорио на релевантност већине доказа, наводећи да не види како из бројних уложених наредби, извештаја и осталих докумената произилази да Махмуљин није имао контролу над одредом и да није био обавештен о кршењу хуманитарних прописа.

- Одбрана тврди да, ако у тим документима нису споменуте повреде међународног хуманитарног права, значи да командант за њих није знао. То је погрешно - оценио је Идризовић.