ПРЊАВОРЧАНИН Ведран Лепир (37) за длаку је избегао смрт када је у вожњи његов аутомобил погођен залуталим метком, надомак аутобуске станице у Дервенти. Несрећу је избегло и његових троје малолетне деце, која су двадесетак минута пре изашла из аутомобила, са задњег седишта чије је бочно стакло пробио и сасуо пројектил.

Овај радник УКЦ РС У Бањалуци, сувласник к и уредник врло читаног овдашњег портал Прњавор инфо, каже да је супругу и децу оставио у Палачковцима и продужио код пријатеља на славу у Дервенту. Несвакидашњу драму, како је чуо највероватније пуцњем из пушке, Лепир је током вожње документовао видео записом камере у аутомобилу.

Још је непознато ко је отворио ватру у четвртак у по бела дана у готово самом центру града на Укрини.

Прочитајте још - Несвакидашњи случај у Прокупљу: Војник рањен, случајно себи пуцао у руку

-Код Аутобуске станице на обилазници јасно сма чуо пуцањ. Само секунд потом сасуло ми се задње стакло на вратима аутомобила. За трен и који центиметар сам избегао зрно, чији се звиждук, уз моју спонтану реакцију, чује на видео запису. Схвативши шта се догодило, додао сам гас и зауставио се неких 500 метара даље на оближњој бившој бензинској пумпи и одмах позвао полицију. Све је деловало готово нестварно-прича, за “Новости”, Лепир.

Полицајци су извршили увиђај, али није им још пошло за руком да пронађу зрно.

Фото Ведран Лепир

-Најближи аутомобиле био је удаљен педесетак метара, тако да отклањам евентуалну могућност да је камен могао погодити у задње бочно стакло. За сада, отклањам и могућност да је неко намерно пуцао на мене. Слутим да сам, пуком срећом у несрећи, несуђена мета у мом правцу насумице испаљеног хица, вероватно, током прославе Дана Републике или нечије крсне славе-каже Лепир.

Срећом, деца, уочи пуцњаве, напустила аутомобил

Лепир, још у шоку и неверици, каже да је само пре двадесетак минута на задњем седишту, зрном сасутом стаклу, било његово трој емалодобне деце.

-Из Прњавора сам свратио у Палачковце где сам, уз супругу, оставио и наше троје деце, која су седела на задњем седишту. Срећом, одлучио сам да сам одем у Дервенту. Не смијем ни помислити шта се могло догодити да је било другачије- каже нам Ведран Лепир.