ЖЕЉКО Бабић, привредник из Слатине код Лакташа и посланик СДС у Народној скупштини Републике Српске, најмлађе је, 27. дете свог оца Игњатија, који је оволики пород изродио са две супруге - Паном и Десанком.

Са првом женом је добио деветоро, а са другом 18 деце, па у породичном стаблу сада их има 152 - најрођенијих.

Током једног од последњих дружења, за столом их је било чак 86. Од живих Бабића, најстарији су брат Славко (94) и сестра Госпа (80), а већ поменути Жељко је најмлађи, са 49 лета.

- Велика породица је благослов и огромна одговорност. Ево, и ја имам четворо наследника: Јелену, Ивана, Огњена и Василија, а још нисам стао. Иначе, мој отац Игњатије је рођен исте године кад и Тито, 1892, а мене је добио кад је напунио 78 година. Од све његове деце, остало нас је 13, деветорица браће и четири сестре - каже Жељко Бабић и, од одрастања у многочланој попродици, са поприлично искушења и немаштине, најрадије памти љубав и међусобно поштовање.

Прочитајте још - Осмочлана породица Станисављевић сведочи о великој немаштини

А Бабићи и не крију да су одрасли у сиромаштву и борби за бољи живот. Како је које дете одрастало, већ са десетак година је почињало нешто да ради по селу и кући доноси храну и одећу. Зато су оброци, за једним столом у 35 квадрата, били истински догађај, али и подвиг за који је најзаслужнија била мајка Десанка - истински стуб куће. Јер, отац Игњатије је, као киропрактичар, увек имао превише посла.

Жељко Бабић Фото В. Стојаковић

- Једна "љеуша" за нас за столом, много руку, а ипак на крају сви сити... Зато смо настојали да се после средње школе што пре запошљавамо, како бисмо олакшали живот браћи и сестрама, па испада да нисмо превише марили за образовање. Срећом, то су надокнадили наши потомци, који су завршавали факулете и обављали важне функције - објашњава Жељко којег је живот, пре тридесетак година, најпре одвео у Словенију, а потом и на Апенинско полуострво. У Перуђи је отворио кафић, а у родне Лакташе се вратио 2010, те покренуо нови посао, ушао у политику и добио мандат посланика Српске демократске странке.

Игњатије Бабић

- Сунце туђег неба сија, ал' не греје, па ме је савладала носталгија. А политиком сам почео да се бавим како бих допро до људи и видео како могу да помогнем, иако сам у Скупштини најактивнији када је тема пронаталитетна политика. Јер, велике породице су некада биле правило, а данас их нема и држава мора да реагује. Један од родитеља мора бити запослен, младе брачне парове треба стамбено збринути, а дечји додатак од 36 марака је поражавајући и требало би га бар утростручити... Нажалост, политика нажалост доприноси томе да људи напуштају Републику Српску, али ја из искуства знам да то није решење, јер сте где год да одете грађани другог или трећег реда, па је паметније да останемо и побољшамо наш систем. Један од начина је и то да све буде подређено породици и људима који желе више деце - закључује Жељко Бабић.

Жељко са мајком Десанком Фото Приватна архива

ПРАЗНИЦИ

БАБИЋИМА су одувек омиљени празници били Божић и Петровдан, када је и велики збор у Слатини, а тај дан им много значио и због нове одеће и обуће које је мајка Десанка раније спремала за даривање.