НАЈПОЗНАТИЈИ брачни пар из Посавине, Драгица (69) и Драган (65) из дервентског села Појезина, поново је доспео у жижу јавности.

Наиме, они су пре три године себе испратили на “онај свет” а потом, за 40 дана, “васкрсли”. Пред више од 250 "званица" веселили су се на свом последњем испраћају па су и коло повели.

Овај пар нема заједничке деце па су се одлучили да направе конкурс како би изабрали своје наследнике. Од постављања конкурса на друштене мреже, како кажу, телефони су им се усијали.

Прочитајте још - Љубав какве нема ни у бајци: Милосава и Вељко умрли истог дана после шест деценија брака

-Пошто немамо заједничке деце, тражимо ко ће након наше смрти наследити имање. За непуна два дана, јавило се готово 20 породица кандидата. Јављају се из Дервенте, Петрова, Добоја, Модриче, Бањалуке и са других страна. Чак из Хрватске, тачније из Макарске одакле се јавио заинтересовани пар, причају Драгица и Драган.

- Сви они који се јаве биће у конкуренцији са реалним шансама да га, на весељу у јулу наредне године, изаберемо и званично прогласимо за наследнике нашег лепог имања. Куће са помоћним објектима, 30 дунума земље, два аутомобила-најављује Драго, додајући да у обзир долазе и несрби, па и Кинези.

Марићи, за “Новости”, откривају детаље славља заказаног за 25. јули, као и тестамента.

-Желимо да уистину на "онај свет" будемо испраћени уз плех музику. Са добојским Ватрогасним друштвом већ сам утаначио да мој или Драгичин испраћај, мада би волили да у истом трену заједно заувек склопимо очи, кошта 500 марака. Свираће Ужичко коло или Марш на Дрину- рекао је Драган.

Он не крије да жели да буде сахрањен "као Тито", па нам је чак и открио да ће сахрану снимати једна телевизијска кућа, уз водитељку читаве церемоније. А у току је и одабир и четворице мушкараца који ће носити ковчеге са имања до већ одавно подигнуте њихове "вечне кућа" на месном гробљу.

Фото Нинко Ђурић

-Паре за све трошкове наше сахране су већ обезбеђене. Уколико се не упокојимо заједно, онај ко остане жив отвара коверту и измирује обавезе. А, након и његове смрти запечаћена коверта прелази у руке наших наследника. Предвидео сам да се јавно отвори коверта и да се по већ утврђеном ценовнику исплати водитељка, сниматељи, носачи…-сазнајемо ове несвакидашње детаље у топлом дому Марића у Појезини.

Његова супруга Драгица, својевремено Новосађанка, додаје да се апсолутно слаже и подржава сценарио "свога Дреге", са којим је у неизмерној љубави већ 19 година.

Драгица и Драган Марић уз своју "вечну кућу" Фото Нинко Ђурић



Марићи су подигли и "вечну кућу" на месном гробљу, а њихову властиту сахрану, потом и задушну вечеру, у ресторану "Центар у суседној Осињи уз 250 званица, јагњетину и прасетину, моравац и песму, пропратили су и многи медији у региону. Оквалификовали су то као "јединственим и новим обичајем код Срба". Нема сумње да ће нови "васкрс" Марића побудити нову пажњу не само њихових потенцијалних наследника.

ТЕЛЕФОН

-У обзир долазе само млади и озбиљни. Сви заинтересовани нека се јаве на телефон +387 65 207 276. Радо очекујемо ваше позиве-поручују Драго и Драгица.

ПОНОВО БЕЗ СВЕШТЕНИКА

МАРИЋИ најављују да, баш као и на њиховој ранијој “сахрани” и “четересници”, неће бити свештеника на последњем испраћају.

-Осим што ћу то обелоданити на слављу 25. јула, то сам учинио и у новој књизи у штампи “Моја опорука”, у којој откривам да су наши месни и општински свештеници, заправо, већи грешници од мене. А, срамно су нас оптужили да смо осрамотили православни род. Нису пристали да Драгицу и мене црквено венчају. Под претњом жалбе Црквеном суду, касније је то дозволио владика Фотије. Али. Сада ја из принципа нећу да имам посла са тим грешниицма и лоповима. Једног од тих попова је и Бого “опоменуо” ударом грома на сахрани, али, ипак, оставио у животу-увређен је Драган Марић.

ДОСТОЈНО СУ ИСПРАТИЛИ ЈЕДНО ДРУГО НА ОНАЈ СВЕТ

Како су “Новости” писале, Марићи су за живота једно друго, достојно и са љубављу “испратили” на онај свет.

-Замало нисам пао у несвест, када сам од кума Драге добио позивницу да њему и његовој вољеној Драгици дођем на сахрану. А, знам га као човека од чврсте речи-рекао је тада за “Новости” Милан Јанковић, пристигао из околине Новог Сада, где су обојица радећи на речним бродовима стекли пензије.