У СЕЛУ Факовићи код Братунца данас је сахрањена Добрина Продановић, мајка чија је фотографија док плаче и грли лобању сина Живана, убијеног током рата у БиХ - обишла свет. Њен јединац је страдао пре 27 година у Ратковићима код Сребренице, а ова мајка Сребренице правду није дочекала. Со на рану била јој је и што је управо ова њена слика, у западним медијима приказивана као да је она мајка свирепо убијеног Бошњака.

Прочитајте и:Преминула бака која је грлила лобању сина, симбол страдања Срба у околини Сребренице (ФОТО/ВИДЕО)

Пред земним остацима страдалог сина - његовом лобањом, пршљеном, три ребра и левом лопатицом, Добрина је застала 1993. године. По навлаци за зубе, одмах је препознала да је то њен Живан, њено једино мушко чедо убијено са 24 године. Обгрлила је лобању и закукала.

- Добрина Продановић је мајка храброст - прича за "Новости" њен синовац Љубинко. - Преминула је у 82. години чекајући правду за убијеног сина Живана. Отишла је на онај свет не дочекавши је. Иза себе је оставила и три кћери. Али, отишла је да нађе смирај поред свог Живана. Верујем да ће им обома сада бити лакше.

Добрина је свог сина Живана изгубила у Ратковићима код Сребренице 21. јуна 1992. године. Убили су га зликовци тзв. Армије БиХ из овог града. Тих тешких дана добро се сећа и бака Радинка, Добринина комшиница, која је и сама у нападу рањена, а муж јој је убијен.

- Да је било правде, живела би и сто година, и то тако да је до вечне куће испрати син, а не она њега - говори Радинка за "Новости".

Сахрана Добрине Продановић

Језива слика Добрине Продановић из Ратковића, која у рукама држи лобању убијеног сина Живана, обишла је свет. Данас су родбина, малобројни мештани и организације које чувају сећање на одбрамбено-отаџбински рат, дошли до породичне гробнице Продановића у Факовићима да одају последњу почаст овој сребреничкој мајци, Српкињи, која је последњих 27 година живела са бесконачном тугом, скрхана од бола.

- Велика је неправда однос међународне заједнице према Србима и српским жртвама - каже, за "Новости", Радојка Филиповић из Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила општине Братунац.

А, за неправду и прљаву антисрпску "игру", подло је искоришћена и Добринина фотографија. За пропаганду у многобројним западним медијима, која је вођена по окончању грађанског рата у Босни и Херцеговини, управо ова фотографија приказивана је као слика мајке недужног Бошњака којег су мучки убили Срби.

О патњи мајке снимљен документарни филм

О страшном тренутку идентификације сина јединца, Добрина је смогла снаге да говори тек 2016. године:

- Препознала сам мог Живана по навлаци за зубе. Узела сам његову лобању у шаке и цвилела све док глас нисам изгубила, а очи ми побелеле. Пресудили су ми тог дана, ја сам у гробу већ 23 године.

Живан је страдао у Ратковићима код Сребренице, пошто су припадници такозване Армије БиХ упали у село, палили куће и убијали људе. Село, у ком је пре рата живело 338 Срба, опустело је, а мајка Добрина није смогла снаге да се врати на огњиште где је одгајала сина.

- Душа ме страшно боли. Могла сам умрети у селу, кућа спаљена, нема ми детета... Преклињала сам да ме склоне одатле, нисам могла то да издржим. Тугујем, сама сам. Плачем и само плачем, очи ми се нису још осушиле. Извадили су ми срце из груди, живим без срца, без мог Живана, не знам ни како сам жива - говорила је кроз плач Добрина.

СУДИ СЕ САМО СРБИМА

НА испраћају до вечне куће, почаст Добрини Продановић одали су и представници борачких организација.

- Многобројне српске мајке, као и Добрина, неће дочекати правду - каже, за "Новости", Зоран Гвозденовић, председник Борачке организације општине Братунац. - Сви судови до сада били су судови само за Србе. То нам говори да свет не жели да чује за страдање нашег народа, не само у БиХ, већ и на простору бивше Југославије, тамо где је деведесетих било ратних дејстава.

СТРАДАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА

ОД маја до децембра 1992. године у општинама Сребрница и Братунац, муслиманске снаге су починиле страшне злочине над Србима. У сребреничкој општини убијено је више од 400, а у братуначкој 560 Срба. Већином су то били цивила, међу којима већи број жена и деце. Уништена су 43 српска села са више од стотину заселака, као и више верских објеката, девастирана су гробља и поломљени готово сви крстови у српским селима.