СРПЧАНИ су познати по обележавању јубилеја разних врста, почев од годишњица рођења, затим пунолетства, годишњица брака, породичног окупљања, прослава матурских јубилеја и тако редом, али је редак јубилеј дочекала њихова суграђанка Љубица, прва фризерка у Српцу која је, радећи маказама, четкама, виклерима и другим прибором, навршила пет деценија рада.

У салону окићеном балонима разних боја и великим бројем 50, изненадило ју је двадесетак чланова уже породице, кумова и пријатеља, који су запевали: "Данас нам је диван дан." Уследили су честитање, пољупци и сузе...

- Прву фризуру у животу, као студенту четврте године факултета, урадила ми је Љубица, и од тада па до данас нисам имала потребе да идем у неки други салон. Била је мајстор за трајне фризуре, посебно пунђе, па сам и на свом венчању на глави носила њен "ручни рад" - каже Гордана.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Такмичење коња у вучи балвана: Око 2.000 посетилаца пратило надметање

У разговору са слављеницом дознали смо да је пореклом из једног места недалеко од Јасеновца, да је 1969. године занат изучила у Градишци и када је сазнала да у Српцу нема женског фризера, стигла је са 18 година. За непуну годину заљубила се у стаситог Вељка Драгосављевића, са којим је створила породицу и ту остала.

Љубица каже да воли свој посао, иако је тежак због сталног стајања на ногама, али док год је муштерије поштују и долазе неће престати да ради.


ПРВЕ МУШТЕРИЈЕ

ЉУБИЦА се чак сећа и својих првих муштерија у Српцу из октобра 1969. године. Била је то каже она Невенка Нена Кнежевић, куварица и Дана Крејић, трговац.

- Љубица је прави уметник јер мекоћа њених руку, складни покрети, питома атмосфера у салону и опуштен разговор за мене су представљали и тада и данас неку врсту магнета, да редовно долазим у салон "Љубица" - каже Невенка.