РАДУЉИЦЕ су задња пошта села Прибељци у Јањском крају које припада општини Шипово. За ову насеобину мало би ко чуо изван овог прелепог краја да није било Мирослава Радуљице. Горостасног центра кошаркашке репрезентације Србије. Човека чији је осмех освојио многа срца. И женска и мушка. Свих нас.

Пошли смо у Радуљице са само једном (знати)жељом - да осетимо и пренесемо атмосферу само неколико часова уочи великог финала Мундобаскета у Шпанији. И уверили се: у омаленом живописном селу, тек на прсте две руке могу се избројати становници Радуљица, свима одреда срце је куцало за Мирослава и његову репрезентацију.

- Нека буде шта буде. Мирославу ћемо дати прву улицу када буде асфалтирана, кажу весели сељани док се припремају да колективно (од)гледају кошаркашки спректакл између Србије и САД.

Од Шипова до Прибељаца и даље до Радуљица стиже се јако лошим макадамским путем. Тих двадесетак километара и најбржим аутомобилом се не може прећи пре целог једног часа вожње. У више наврата смо намеравали да одустанемо, али нас је жеља за видимо и осетимо атмосферу места одакле потичу гени Мирослава Радуљице вукла до - циља.

Из Радуљица су Мирославови отишли давно. За наш лист његова баба стрина - прабака Роса Радуљица (86) каже:

- И када је био мали, био је висок. Морао се сагињати на улазним вратима. Његови родитељи, као и многи становници овог краја, одселили су у Војводину. Мирослав је рођен у Инђији, али је увек волео овај наш крај где је као малишан долазио. Волео је домаћи кајмак који је постао чувен и изван целог овог краја. Ваљда се и од њега тако брзо расте. Нека је он својој Роси жив и здрав, ма како се завршила утакмица са Американцима.

Времешна бака Роса није се усудила да прогнозира резултат.

- Биће тврдо. Одлучиће нијансе, каже нам Стеван Петковић, младић из Шипова који нам је био водич до Радуљица.

СЕЛО ПУНО ШАМПИОНА

Осим Радуљице, Јањски крај, иначе бисер нестварно лепе природе и још лепше истоимене речице, постојбина је и НБА кошаркаша Дарка Миличића, Раде Залада, некадашњег голмана Партизана, па ватерполисте Николе Рађена, бивших сјајних боксера Слободана и Тадије Качара...

Тамошњи становници су убеђени да су на ове (горо)стасе утицали здрава храна, ваздух и бистра вода са јањског изворишта. А, снаге им никада није недостајало. На многим такмичењима момци из овог краја су били шампиони у натезању конопаца.


САМО ДА НЕ НЕСТАНЕ СТРУЈЕ

Само неколико часова уочи утакмице сељани су се молили Богу да не остану без струје, јер овде све временске (не)прилике, изазивају прекиде у напајању електричном енергијом. Струју су добили још давних 70-их, али је пут до Радуљица и даље у јадном стању.