Венецуела мирише на српске ванилице, спремане по рецепту бабе Стоје

Ј. МАТИЈЕВИЋ

четвртак, 09. 07. 2020. у 17:01

Венецуела мирише на српске ванилице, спремане по рецепту бабе Стоје
Александар и Алексис Солунац у Маракају продају наше колаче. Тражене су у њиховом родном граду, али верују да ће освојити и друге крајеве ове земље
ОДУВЕК укусне и сласне. Ручно рађене. По бабином рецепту.

Под овим слоганима, рођаци Александар и Алексис Солунац, из Маракаја у Венецуели, продају српске ванилице. Један од наших омиљених, старинских колача припремају по рецепту њихове баке Стоје Дракулић Солунац. Засад су постале чувене у њиховом родном Маракају, граду на североистоку Венецуеле, али ови момци верују да ће српске ванилице полако освојити и друге крајеве ове јужноамеричке земље.

- Криза је и морамо некако да допуњавамо кућни буџет - прича нам Александар. - Наша вредна баба Стоја је, док је била жива, и сама зарађивала продајући српске ванилице у нашем комшилуку и делу града у ком живимо. Схватили смо да бисмо и ми сада могли да урадимо исто.

Да би повећали продају, каже, поделили су задужења и одлучили да појачају рекламу.

СЛАВЕ МИТРОВДАН ПОРОДИЦА Солунац је један од оснивача Српске цркве Светог Јована Крститеља и Српског клуба у Маракају.
- Деда Драгослав је преминуо 1991, а баба Стоја прошле године, неколико дана пред свој 91. рођендан - прича Александар. - Од ње сам наследио породичну славу, Митровдан, коју обележавамо уз све православне обичаје: свећу, жито, колач и вино. И, наравно, уз сва српска јела на трпези, од гибанице, преко сарме, до ванилица.

- Алексис, син моје тетке Радмиле, припрема ванилице тачно онако како је то баба деценијама радила, а мене су задужили да се бавим маркетингом - казао нам је Александар. - Најпре сам осмислио заштитни знак, наравно по лику наше бабе, потом и рекламне слогане, а на крају смо направили и пригодне фотографије са једном нашом драгом пријатељицом и комшиницом. Сада све то рекламирамо на "Фејсбуку" и другим друштвеним мрежама. И, засад, све лепо иде. Надамо се да ће потрајати.

Открио нам је наш саговорник и да се у Венецуели припремају полворосе, колачи слични ванилицама.

- И оне су, као ванилице у Србији, традиционални колачи, али су ванилице, ипак, непоновљиве, јединствене - тврди Александар. - И, за нас, због наше бабе Стоје, посебне, носталгичне...

Александар Мартинез Солунац и његов рођак Алексис Солунац су потомци Стоје и Драгослава Солунца.

- Бака Стоја, коју сам по њеној изричитој жељи звао "баба", рођена је 1928. у Стрмену, код Сиска, а деда Драго у Лапову - прича Александар. - Почетком Другог светског рата, усташе су јој у Јасеновцу убиле целу породицу, а њу одвеле на принудни рад у Немачку. Деда је, као официр покрета Драже Михаиловића, такође заробљен и депортован, најпре на Старо сајмиште, а потом у логор у Немачку. Обоје су преживели страхоте логора, а упознали су се 1947. у избегличком кампу у Розенхајму. Ту се родила моја мама Душанка.

Убрзо је породица Солунац стигла у Венецуелу. Настанили су се у Маракају, јер је ту већ било српских породица које су се доселиле годину пре њих. Стоја и Драгослав су ту добили још двоје деце, сина Александра, који живи у Аргентини, и ћерку Радмилу, Алексисову мајку, која и сада живи у Маракају.



ЗАХВАЛНИ МАНЕКЕНКИ ИЗАБЕЛ

МНОГО нам је значило што нас је у послу са ванилицама подржала манекенка Изабел Балаш - каже нам Александар. - Она је наша другарица и комшиница из детињства. Изабел је унука Маријана Балаша, још једног од многих који су после Другог светског рата, као и наши баба и деда, из Југославије дошли у Венецуелу.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)