Човек као ни старо дрво без потребе се не пресађује: Судбина је у рукама дуборесца спојила Далмацију и Нови Сад

Јованка Симић

недеља, 05. 07. 2020. у 09:27

Човек као ни старо дрво без потребе се не пресађује: Судбина је у рукама дуборесца спојила Далмацију и Нови Сад

Тодор Дрезга

Судбина у животу дуборесца Тодора Дрезге спојила родно Биовичино Село у Далмацији и Нови Сад. Украшавао манастире Крупу и Драговић и Цркву Светог Петра и Павла у свом селу

СУДБИНА приређује неочекиване спојеве, па је тако трауматичних деведесетих у животу дуборесца Тодора Дрезге (65) спојила његово родно Биовичино Село у општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији и Нови Сад на северу Србије. Ова два места не раздвајају само оних 660 километара друма (шест сати и 46 минута вожње), него и два потпуно различита менталитета, те, како вели овај саговорник "Новости", човек се баш као ни старо дрво не "пресађује" без преке потребе.

- Али зато свако дрво има душу - вели нам Тодор у свом новосадском стану, непосредно пред полазак у родни крај где ће остати неколико месеци како би уз, како наглашава, благослов дивног човека владике далматинског Никодима за Цркву Светог Спаса у Шибенику изрезбарио трон за престону икону из 15. века, веома вредну.

УОЧИ распада Југославије Тодор је био службеник на Трешњевци у Загребу, али када су се облаци предратног лудила надвили над нашим делом Балкана, знао је да за њега, човека који свој српски род воли највише на свету, а припаднике свих других нација веома поштује, у тим тренуцима у Хрватској опстанка нема. Са супругом Олгом, сином Ђуром и тромесечном кћерком Јеленом, преселио се у Нови Сад.

Као човек широког срца, а уз помоћ брата који је овде већ дуже време живео, Тодор је брзо стекао пријатеље у Војводини равној. Породица Дрезга у Новом Саду је живела од мале трговине, а Тодор се посветио свом хобију, дуборезу који је још као дете преузео од свог "ђеда Миле", стаситог двометраша, у чијој је руци и најтврђи камен постајао послушан као најмекше парче дрвета.

Тодорови радови расути по српским храмовима

ТОКОМ минулих новосадских година, Тодор је најпре Цркви Светог Петра и Павла из 15. века у свом родном селу израдио и поклонио камени иконостас, те дрвену певницу, целиваоницу, крст са распећем, два свећњака за часну трпезу и дарохранилницу. Комплетно је опремио манастир Драговић код Врлике у Далматинској загори, манастир Свети Никола у Безбрадицама, код Кистања, Цркву Светог Илије у Ђеврскама, а на свој уметнички начин помогао је и у обнови манастира Крупа.

Дрворезбарио је Тодор и у предратном времену за српске православне храмове у Далмацији, али много мање него одавде, из равнице. Два су разлога - СПЦ је у СФРЈ била скрајнута, и тек пред рат Срби су се пренули из петодеценијског комунистичког сна и лагано почели да се враћају у своје храмове... - Ми смо један несрећан народ, јер радије прихватамо туђе него што поштујемо и негујемо своје.

Нигде комунизам није имао више успеха него међу Србима. Нама је наметнуто да је грех волети своју српску припадност, да је то исто што најгори шовинизам - објашњава Тодор Дрезга.

Манастир Драговић у Далматинској загори

ОНАЈ ГОРЕ СВЕ ВИДИ И БЕЛЕЖИ

ИЗНАД свега Тодор је скроман човек. Ни на један од својих радова, махом поклоњених, није се потписао. На наше запажање да би због своје деце и унучади требало барем да сачини списак цркава у којима су похрањена његова дела, има овакав одговор:

- Све што сам у животу урадио већ бележи онај, тамо горе. Својој деци Ђури и Јелени, зету Радомиру, унуку Максиму и унучадима који ће пристићи, калиграфијом на пергаменту исписаћу приповетку Симе Матавуља "Пилипенда" о храбром и пркосном далматинском сељаку православне вере који ни по коју цену није хтео да прода своју веру. То ће им бити мој најлепши и најважнији дар - вели Тодор.

ТВРД ОРАХ

НАЈЧЕШЋЕ Тодор ради у липовом и ораховом дрвету, "меком као душа". Али, недавно је налетео на орах са Старе планине, сув и тврд као камен. Била је то жестока "борба" у којој је дуборезац смршао 15 килограма, али је "камени" орах, на крају, попримио облик који му је Тодор наменио.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације