Оболелом војнику с Косова другови из 55. батаљона ВП И Вечерње новости променили судбину: Дејан опет у строју живота

Драган ВУЈИЧИЋ

недеља, 28. 06. 2020. у 12:00

Оболелом војнику с Косова другови из 55. батаљона ВП И Вечерње новости променили судбину: Дејан опет у строју живота

Марковићи са пуковником Балтићем испред зграде у којој сада живе Фото Архива "Новости"

Марковићи трошну кућу у Врчину заменили станом. Болест посустала, мајка Нада спокојнија
ПРЕ више од годину дана, Дејан Марковић, ветеран 55. батаљона Војне полиције са Космета, сачекао нас је испред трошне куће у Гробљанској 24 у Врчину, видно исцрпљен нон-хочкин лимфомом, малигном болешћу лимфног система. Уз њега су били мајка Нада, више мртва него жива, и син Лука, који је све време гледао стидљиво у страну. Кућа у којој су живели са 14.000 динара пензије војника по уговору, скоро да се срушила.

Овог петка Марковић је госте сачекао неколико стотина метара даље, испред свог новог стана у згради у Таковској 14. Иста квадратура, мало изнад 40 квадратних метара - али дворац у односу на бивши смештај. Нон-хочкин је такође одступио, Дејан каже да је то захваљујући дивној докторки Катарини Марковић из Градске болнице и њеним терапијама. Мајка Нада већ месецима није "изненада" пала у несвест, откад је била у Острогу са Дејаном. Сину Луки очи више нису "на зејтину".

- Добро ми дошли, драги пријатељи - шири руке и прво љуби пуковника Рајка Балтића, свог команданта са Косова, док показује трпезаријски сто где стоје "Новости". - Много сте нам помогли - стидљиво говори.

СА НАТО РАТ НЕ ПРЕСТАЈЕ ВОЗЕЋИ се назад из Врчина, пуковник Рајко Балтић је био љут, све до Звездаре.
- Рече ми Дејан да је мој војник, пратилац са Косова, добио неку болест која изазива епилептичне нападе. Идем да га позовем, не могу да верујем да такав момак може да оболи. Са овим НАТО, рат не престаје - грдио је пуковник.

ДЕЈАН је оболео пре неколико година од тешке болести. Како нам је испричао, пошто су му у болници рекли да је оболео од нон-хочкин лимфома, сетио се налета авиона А10 априла 1999. код села Стреоци у Метохији. Убеђен је да су га та зрна уранијума "стигла" 20 година касније. Уследили су мучни дани за Марковиће, све док се прича није нашла у "Новостима".

- Непријатно ми је и да се сетим како нам је било - говори бивши "уговорац" Војске Србије. - У мени су се борили очај и понос, да би на крају победили другарство и хуманост. Чланак у "Новостима" моја браћа из 55. батаљона разумела су на прави начин, као и 1999, када смо један другом чували леђа бранећи Србију.

Разговор у комфорних "четрдесет и кусур квадрата" одвијао се опуштено. Пуковник Рајко Балтић се извињавао што све није решено и брже, а Дејан захваљивао и "бранио се" короном што није раније могао да позове пријатеље и добротворе.

- Докторка ми је казала да се чувам, да не идем у друштво. Докторку Катарину слушам сада као што је требало раније да слушам мајку. Мој живот није само мој, а моја лекарка и њене терапије су ми омогућиле да оздравим. Трајно, надам се.

МАЈКА Нада поново се потрудила да нас угости. Између сервирања причала нам је гледајући једним оком Дејана - да не каже шта погрешно.

Дејан Марковић са сином Луком и мајком Надом у Врчину

- Када сам изашла из куће у Гробљанској, мислила сам - умрећу. Ту сам се удала, разумите ме. А онда, Дејанови другови из војске су нам плаћали прво кирију, а после смо дошли и до овог стана. Дејан ме је јесенас водио на Острог. Од тада више не пијем лекове за смирење и ниједном нисам пала у несвест. Кад прође зараза, Дејан, ја и Лука поново ћемо код Светог Василија, слава му и милост!

Пуковник Балтић је задовољан "решеним". Шеснаестогодишњег Луку Марковића поново "прима" у Рвачки клуб Партизан, да учи да се бори. А Дејану каже:

- Опет си у строју живота. Бори се даље. Ми смо иза тебе!







Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)