Током свечаности поводом почетка радова на изградњи корејске фабрике у Смедеревској Паланци, више пута поменуо га је председник Србије, називајући га легендом овог краја, једним од најбољих српских научника који је оставио неизбрисив траг у немачкој ауто-индустрији, саветујући инвеститоре из Кореје да искористе то што у комшилуку имају таквог генија.

- Нисам у стању да кажем шта ће тачно овде производити - батеријске модуле високог и ниског напона - ко ће га знати. Ево, смеје ми се Дејан Илић. Он је човек експерт, зна то најбоље у Србији - имао је опаску председник Вучић током обраћања на церемонији.

И није погрешио председник када је проф. др Дејана Илића назвао - легендом. Реч је о Србину родом из Селевца крај Смедеревске Паланке, кога у свету називају "папом за батерије", оцем литијумске батерије и смарт картице, човеком који је једини успео да направи довољно добру батерију за ајфон.

Његова пословна биографија тешко може стати у новински текст.

Познат је по томе што је немачку фабрику батерија "Варта", у којој је од 1987. године, дигао на ноге, био годинама извршни директор, а данас доноси стратешке одлуке као члан Надзорног одбора "Варте" и компаније АРРИ. Председник је УО Иновационог фонда Србије, професор на универзитетима Масачусетс, Грац и Берлин, члан Њујоршке академије наука, власник више од 600 патената... Пријатељ је и школски друг немачке канцеларке Ангеле Меркел, која му је поверила осетљив посао пројектовања првог аутомобила на електрични и електронски погон у овој земљи.

Ипак, није испустио прилику да у родном крају присуствује почетку градње корејске фабрике за производњу делова за високонапонска и нисконапонска електрична возила. Нити да, из богатог стручног опуса, примети колико је ова инвестиција битна за Србију.

- Стране инвестиције за нас су много важне и увек добродошле - каже, за "Новости", проф. др Илић. - Постоји много ствари које су битне а о њима нико не говори. Овде ће наши инжењери, радећи са странцима, апсорбовати мноштво информација и знања, усавршавати се, учити у пракси, што је непроцењиво важно. Србији је потребно доста техничке снаге, а тај инжењер касније може да ради за нашу компанију, и у њу уложи све што зна. То је огромна снага стране инвестиције.

Илић још подсећа на то да ова фабрика доноси шансу за отварање нових, малих погона додатне делатности.

- Председник је управо то поменуо и поздравио што сам рекао на некој телевизији - да ће странци, све што им треба, тражити код домаћих произвођача. Не морају да увозе из Кине или других земаља ако им то понудимо ми. Зато је важно да дисциплинујемо своју радну свест и одговорност. Ако виде да иде посао, да има интелектуалне свести у пракси, странци ће остати деценијама - каже Илић.

Човек који је за креацију микробатерије и смарт картице добио награду за животно дело Светског удружења хемичара, сматра да Србија има потенцијал и људе за велике подухвате. Увек је, наводи, на услузи домаћој индустрији, а као председник УО Иновационог фонда Србије залаже се за подстицај практичне науке и младих истраживача.

Док идејама доприноси родном крају, овај некада најмлађи доктор наука у бившој Југославији, који је изазвао револуцију у свету микробатерија које се користе у свим преносним уређајима, део је тима немачке владе који већ осам година ради на пројекту "Eлектромобилити" - првог немачког електромобила.

- Батерије су срце будуће аутомобилске индустрије. Тражимо начин да произведемо снажну батерију за такав аутомобил. Канцеларка Ангела Меркел је зацртала стратегију - до краја мандата милион електромобила немачких произвођача на немачким ауто-путевима. Видећемо хоћемо ли успети у томе - наводи Илић.

ДЕЈАНОВЕ НАГРАДЕ

Списак Дејанових награда је подугачак. У Немачкој је три пута проглашаван за менаџера и иноватора године, добитник је техничког Оскара, награде Америчке филмске академије за иновације "Флеџ" камера за снимање филмова. Осми је српски оскаровац. Добитник је Светосавске повеље града Смедерева, Теслине награде, Пупинове награде, а проглашен је и за почасног грађанина Смедеревске Паланке.

У ВОЋЊАКУ СПАС ОД КОРОНЕ

Дејан је дошао у Србију да се заштити од жаришта вируса корона. Током карантина, овај доктор физичке хемије највише се бавио својим воћњаком у родном Селевцу. Ускоро се, каже, враћа у Немачку, где ће наставити да подучава, изучава и ради на пројекту будућности за најмоћнију европску привреду и индустрију.