ПЕСАК из Сахаре утиче на климу, може да буде и ОПАСАН и по ЗДРАВЉЕ: Др Слободан Ничковић, „отац” модела DREAM, који користи и НАСА

Војислава ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

понедељак, 25. 05. 2020. у 09:03

ПЕСАК из Сахаре утиче на климу, може да буде и ОПАСАН и по ЗДРАВЉЕ: Др Слободан Ничковић, „отац” модела DREAM, који користи и НАСА

Пешчана олуја креће из Африке

Захваљујући овом Србину, израчунава се и прати транспорт пешчаних честица. Годишње се из афричке пустиње подигне чак 20.000 до 700.000 тона. Веће количине у ваздуху изазивају бактеријски менингитис

СВАКОГ дана у Климатском центру Републичког хидрометеоролошког завода израђују се прогнозе појаве песка, који утиче на климу, падавине и појаву леда у облацима, засноване на моделу DREAM, који је развио наш човек - др Слободан Ничковић. Овај модел користи се у више од 20 организација у свету, укључујући и НАСА.

Годишње се из Сахаре подигне чак 20.000 до 700.000 тона песка. Ова пустиња учествује са око 60 одсто у глобалној емисији песка. DREAM (Dus Regional Atmospheric Model) је модел за прогнозу транспорта пустињског песка, објашњава, за "Новости", др Слободан Ничковић. Он га је развио пре скоро три деценије као први модел такве врсте у светској научној јавности.

Проф. др Ничковић научни је сарадник РХМЗ-а и Института за физику. Осам година провео је у Женеви као експерт Светске метеоролошке огранизације на пословима унапређења нумеричке прогнозе времена.

- DREAM математички израчунава све фазе преноса пешчаних честица одређене атмосферским условима. То укључује емисију песка из пустиње и његово подизање у горње делове атмосфере, пренос ветром на велике дистанце, и на крају његово таложење и спирање падавинама на Земљину површину. Модел се користи у РХМЗ за израду дневних прогноза транспорта песка, које се редовно достављају Светској метеоролошкој организацији. Примену је нашао и у САД, Шпанији, Израелу, Грчкој и Египту. НАСА је користила DREAM да испита механизам настанка и развоја пешчаних олуја у Аризони - каже наш саговорник.

Ова, наизглед егзотична активност за Србију, има велики утицај не само на временске прилике и климу, већ и на авио-саобраћај и здравље. DREAM је примењив и на транспорт других врста честица, као што је индустријско загађење, полен и вулкански пепео. Када је у питању утицај песка на здравље, један од озбиљних проблема у подсахарској регији јесте сезонска масовна појава виралног или бактеријског менингитиса, која се подудара са тамошњом сезонском појавом песка.


Доказ Сателитски снимак, Фото visibleearth.nasa.gov


- Сматра се да оштећења дисајних органа оштрим честицама погодују настанку болести. У нашем подручју, сахарски песак се најчешће јавља између марта и октобра, сваких 15 до 20 дана. Епизоде повећаних концентрација не трају дуже од дан-два и не представљају опасност по здравље - тврди др Ничковић.

Песак утиче и на климу. Ове честице суспендоване у атмосфери упијају и одбијају Сунчево зрачење и тако утичу на енергетску равнотежу Земље. Песак представља једну од највећих непознаница у климатским истраживањима, јер се још не зна да ли доприноси глобалном повећању или смањењу температуре. Очекује се да модели као што је DREAM помогну прецизнијим одговорима.

Песак је посебно важан за морски живи свет. Како објашњава наш саговорник, оксид гвожђа присутан у његовим честицама представља практично једину "храну" за планктонске заједнице на отвореном океану, које су прва карика у морском ланцу исхране. Осим тога, планктони у процесу исхране упијају угљен-диоксид, смањујући његов садржај у атмосфери, и тиме делимично компензују претерану производњу услед људских активности.

- Научне студије током последње деценије показују да се честице песка понашају као најефикаснији ембриони за настанак леда у високим облацима, чак и у малим количинама и далеко од пешчаних извора. Стога, и облаци изнад Србије настају делимично због овог природног засејавања. Ниједан од постојећих модела за прогнозу времена не укључује тај утицај песка на облаке и формирање падавина. Користећи DREAM повезан са моделом за прогнозу времена, истраживачки тим РХМЗ управо ради на примени ове методологије. Део истраживања се односи и на увођење новог индекса залеђивања насталог у присуству песка, чија прогноза треба да смањи ризике у цивилној авијацији - објашњава Ничковић.


Наука Др Слободан Ничковић, Фото Приватна архива


Недавно је, наиме, регистровано да се песак на Саудијском полуострву или северној Африци топи у турбинама при слетању или у полетању авиона, пошто нова генерација авионских мотора има радне температуре неколико стотина степени више него деценију пре. Авио-превозници повлаче из саобраћаја те ваздухоплове уз вишемилионске штете. Наша DREAM група предњачи у развоју методологије којом би се прогнозирали услови за могуће топљење песка на дестинацијама под овим ризиком.


ОЛУЈЕ СТИЖУ ДО СЕВЕРА ЕВРОПЕ

ПУСТИЊСКЕ олује настају када велику количину песка покрене јак приземни ветар и достижу размере од неколико стотина километара. Крупне честице песка брзо падају на подлогу, међутим, микронске честице опстају у атмосфери по неколико дана и прелазе и више од хиљаду километара. Зато сахарског песка повремено има у северној Европи и Јужној Америци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

komandant 1001

25.05.2020. 09:43

Naduvao sam se par puta "giblia" (pustinjska oluja) u tri navrata Sahari....i niko od nas nije dobio nikakve bolesti....opet neka teorija zavere i to još od Srbina.Ja ne pijem tu njegovu teoriju !!!

ANA

25.05.2020. 10:45

SVE JE MOGUCE PA I VREME DA SE NARUCI I UNISTE ODREDJENI DELOVI ZEMALJA. TAKO DA JE SRBIJA POTPISALA DA BUDE EKSPIREMENT U SVEMU PA I VREMENU I SVE JE TO POSTALO NASOJ VLADI NORMALNO .NAROD I NEZNA STA SE SVE DESAVA JER SU MU DALI ZADRUGE I PAROVE DA IH ZALUDJUJE I ZATUPLJUJE .