Радили и посао детектива, трагали за контактима оболелих, дан и ноћ ловили вирус: Стручњаци Градског завода за јавно здравље Београда на првој линији борбе против короне

Бранка Борисављевић

недеља, 24. 05. 2020. у 21:01

Радили и посао детектива, трагали за контактима оболелих, дан и ноћ ловили вирус: Стручњаци Градског завода за јавно здравље Београда на првој линији борбе против короне

Фото Ж. Кнежевић

Није се инфицирао нико од епидемиолога и техничара, дневно 1.000 брисева, опрему мењали стално

ОНИ су били у првим редовима борбе против ширења инфекције вируса корона. Епидемиолози и техничари Градског завода за јавно здравље Београда (ГЗЈЗ) су од јануара, када се званично сазнало за ову болест у Кини, "на ногама".

Пре појаве епидемије у Србији, ако је за то било потребе, грађане који су допутовали из заражених подручја тестирали су на Аеродрому "Никола Тесла". Касније су одлазили у студентске и ученичке домове где су у изолацији били смештени наши држављани пристигли из иностранства. Дневно су узимали и више од 1.000 брисева, радили дупле смене, и викендом, више пута дневно пресвлачили пуну заштитну опрему...

Нико од епидемиолога и техничара ГЗЈЗ, иако су свакодневно и по неколико сати били директно изложени вирусу, није се заразио.

Према речима епидемиолога др Славице Марис, шефа Одсека за зоонозе у ГЗЈЗ, под здравственим надзором Завода било је 12.000 регистрованих путника из међунардног саобраћаја који су долазили из земаља у којима је била велика трансмисија вируса. Када је регистрован први случај у Србији који је био повезан са боравком у иностранству стручњаци Завода су добили и нова "задужења".

ВЕЛИКИ ПРИТИСАК - ЦЕЛА наша служба је успешно обавила задатак - каже др Марис. - Био је велики притисак, имали смо више од 1.400 позива дневно, примили смо 10.000 мејлова на које је требало одговорити. Грађани су на почетку звали за сваку температуру и кашаљ, били су уплашени и питали шта да раде.

- Тражили смо контакте потврђених случајева, како бисмо их што пре изоловали, јер су представљали потенцијални извор инфекције за друге - наводи др Марис. - Није било лако јер епидемиолог обавља једну врсту детективског посла. Требало је извући информације, навести људе да се сете свих контаката које су имали у периоду када су били заразни. Већина је сарађивала, некада је било и отпора, али на крају смо увек долазили до података који су нам били потребни. Имали смо целе кластере првооболелих, њихове контакте, па ако неко од њих оболи, онда тражимо и њихове контакте.



По проглашеној епидемији, у Градском заводу за јавно здравље се радило даноноћно. Како је трећина од укупног броја оболелих била из Београда, осим епидемиолошке и санитарне, и све остале службе ГЗЈЗ укључиле су се у спречавање ширења инфекције.

- Дешавало се да дођемо пре осам и одемо после поноћи - открива наша саговорница.

- Требало је завршити узорковање брисева, које смо до 4. априла радили само ми и "Батут". Укључивање и домова здравља са ковид-амбулантама много нам је помогло. Било је напорно не само за лекаре, већ и за техничаре који су узорковали. Они су ишли на кућне адресе, у болнице, установе... Узимано је више од 1.000 узорака дневно.

Како истиче др Марис, приоритет је био да инфекција не уђе у болнице и социјалне установе, пре свега домове за смештај старих лица. Осим државних, под надзором епидемиолога Завода је било и 136 приватних домова.

- Ако је било симптома који би могли указивати на инфекцију, узимали смо узорке и за све запослене у домовима - каже др Марис. - Било је регистрованих случајева у неколико домова, али смо правовремено реаговали. Корисници су истог дана измештени из установе и смештени у неку од ковид- болница, а запослени радници упућени у ковид-амбуланте на дијагностику. Касније, ако је било потребе, у неку од тријажних болница. Нисмо имали већих проблема у установама, где смо се прибојавали да нам инфекција не уђе.



Она истиче да је највише трпела породица, како за њу, тако и за остале колеге. Када се све смири, ишчекује одмор са породицом. Највећи лични страх био је да се инфекција не унесе међу чланове породице.

- Без обзира на све мере заштите довољан је тренутак непажње и замора - наводи др Марис. - Да спустите маску или је не промените на време. Чак и у кући сам више боравила у једној просторији, изолована од чланова породице.

Виши санитарни техничар Иван Васиљевић је, такође, од првог дана био у првој линији одбране од вируса корона.

- После 6. марта почело је масовније тестирање - прича Васиљевић. - Проводили смо по 14-15 сати на послу. Атмосфера је понекад, одређеним данима, знала да буде исцрпљујућа и напорна. У пуној заштитној опреми били смо непрекидно по три-четири сата. Свака нова установа значила је облачење и нове опреме. Дешавало се да у једној установи, рецимо у ГАК "Народни фронт", комплетно мењамо заштитну опрему по изласку из сваког блока.

Он истиче да је постојала одређена доза страха, посебно када се узме у обзир да свако има породицу, неки малу децу, старије родитеље.

- Долазили смо кући са дозом страха да не донесемо вирус - каже он. - Како смо се уходавали, страх је попуштао. Нико се није заразио, иако је постајала велика могућност за то, јер смо директно били изложени вирусу приликом узимања брисева. То није само чисто узимање брисева грла и носа, већ подразумева и попуњавање упитника, транспорт узорака... Све смо одрадили без грешке.

Укидање ванредног стања не значи крај за епидемиологе и техничаре. Наставља се надзор и све мере се прилагођавају актуелној епидемиолошкој ситуацији. И даље раде пуном паром, а поручују да ризик и даље постоји и - треба бити опрезан!




БРИГА ДА СЕ ОДГОВОРИ СВИМА НА ВРЕМЕ

- АКО радите толико сати дневно, некад осећате и замор. Ја сам само имала жељу да завршим сав посао и да свим људима јавим резултате што пре - каже др Марис. - Била сам под великим стресом. Дешавало се да нисам могла да спавам од узбуђења и преслишавања да ли сам успела да одговорим на све захтеве. Полазим од себе, волела бих да што пре имам резултате.

Дешавало се да резултат стигне и у један сат после поноћи. Тешко је ноћу било уговорити пријем у ковид-болницу, али захваљујући сарадњи са директорком Института "Батут" оболели су на време добили лекарску помоћ, посебно корисници домова за стара лица.