СИГУРНО је да овај текст неће саветовати никоме да крши правила изолације. Али, хоће да препоручи да не заборавимо пријатеље, поготово због тешких прилика у којима живимо. Не треба подсећати ни на то да важан део популације, поготово мушке, значајан део својих животних сазнања везује за кафану. Одсуство кафанског дружења сада се очитава више него икад.

Дакле, психолози и психијатри у тешким ситуацијама налик овој саветују дружење, утеху, а поготово поштују потребу да помогнемо онима који су угрожени и којима је теже него нама. Са друге стране, управо то нам је ускраћено. Морамо да поштујемо карантин и изолацију. Тај, стручни, медицински аргумент је необорив. Шта да се ради у таквој ситуацији?

Власници кафана у којима су многобројни Београђани научили да се друже имају више проблема него њихови гости. Власник популарне кафанице у новобеоградским Павиљонима Бранка Хорват, у шали каже како затекне неке од сталних гостију како стоје испред улаза у - затворену кафану.

- Пролазила сам недавно, па питам Кресу (довољно је да га поменемо надимком) зашто стоји ту - уз осмех нам каже Бранка. - Каже да чека аутобус, а станица је удаљена више од 200 метара. Онда ми га је било жао. Дошао човек само "да омирише" некадашњу атмосферу...

Ако је неко поднебље било препознатљиво по решавању проблема на оригиналан начин, онда је то Србија. Овде се полако усвајају нови, принудни трендови. Није тајна да бројни суграђани воле да попију чашицу да би се опустили, али многи никако то не желе да раде сами. Потребно им је друштво. Да би се наздравило, погледало у очи...

Тако се рађају скајп-кафане.

У ово карантинско доба, многе кухиње у становима адаптиране су у овакве, импровизоване "конференцијске сале". По потреби улогу може да преузме и неки мањи собичак у стану. "Скајп" је укључен, ракија спремна, на екрану је вољени кум, и одјекне гласно: "Живели!"

Уследи протоколарно распитивање о приликама у којима је кум, шта има ново...
Како нам је објаснио власник једне кафане у новобеоградском Блоку 23 Драган Вуксановић, уобличен је и још један, шири "облик организовања". Више заинтересованих сталних гостију кафане има само један начин да се "погледају у очи". И у чашу. То је у тренду са савременим начинима комуникације - видео-конференције. И ето чему ће нас несрећна корона научити. Рецепт иде овако: неколико "кафањероса", љубитеља капљице, затвори се у горепоменуту кухињу, укључи месинџер, па тако овакве "манифестације" могу да окупе и већи број учесника. Све почиње некако да личи на ону стару, добру кафану из које су прогнани...


Дабоме, сада треба да уследи најтежи део текста: сваки лекар ће вас посебно упозорити да не треба претеривати са алкохолом никада, а поготово не у оваквим ситуацијама. Тога се заиста треба придржавати, јер алкохолна пића рађају утисак привременог опуштања и утехе, али потом носе процес "спуштања на земљу", који је болнији од "подизања" у другом правцу. О потенцијалној зависности и да не причамо.

Тако смо приморани да прегурамо једно тешко доба из којег ћемо, ваљда, да научимо нешто корисно. Кажу да оваква времена првенствено служе да бисмо призвали нека нова и боља. Дакле, што мање времена уз чашицу, а ако мора да буде тако, никако без кума!

ОДГОВОРИ

КАЖУ да је у последње време број разговора између добрих пријатеља знатно умањен и због тога што се знају прва два питања и прва два одговора. На уобичајена питања "Где си?" и "Шта радиш?" уследе истоветни одговори: "Код куће" и "Једем".

УГАСИТИ НА ВРЕМЕ

ПОТРЕБА за дружењем је велика, а никако не треба заборавити родбину. Са једне стране су баке и деде, са друге деца, унуци. После једног таквог разговора један од јунака ове приче није угасио "Скајп" и отишао је на спавање. Ујутру је, мамуран, тумарао у доњем вешу по кући, тражећи џезву и кафу. У тишини јутра напрасно је одјекнуо глас: "Где си, зете?"

Као да се Велики брат у облику таста оваплотио на самом почетку дана. За добро јутро.