Прва жртва савезника: Стравичан учинак бомбардера у Нишу пред крај Другог светског рата

Иван Миладиновић

субота, 18. 04. 2020. у 13:00

Прва жртва савезника: Стравичан учинак бомбардера у Нишу пред крај Другог светског рата
На Велику суботу разарање овог већ дубоко уцвељеног града трајало је, са краћим прекидима, равно пет часова. Погинуло је 700 грађана Ниша, а од тога 150 радника само у Железничкој радионици

НИШ, највећи српски град после Београда, био је прва жртва наших западних "савезника".. Среда, 20. октобар 1943. године. Часовници показују да је 13 часова и 3 минута. Небо је прокључало. У ниском лету, са заглушујућим моторима, Нишу се приближава неколико десетина бомбардера.


С помешаним осећањима, лебдећи између страха и наде, Нишлије упиру погледе ка плавом своду изнад града. Само који секунд касније неверица прераста у шок. Заглушујући хук авионских мотора меша се са потмулим експлозијама, које се чују са свих страна.


Из густе прашине, која је прекрила цео град, чују се само вапаји. Највише из најсиромашнијих делова града смештених око железничке станице, из Шумадијске, Дринске, Призренске, Кајмакчаланске, Шиптарске, Гвоздене и Бањалучке улице.


Пакао је трајао 14 минута. У рушевинама живот губи више од 250 људи, жена и деце. У присуству неколико хиљада Нишлија већина жртава је, после опела, сахрањена у заједничку гробницу. На сваку хумку пободен је крст, а на средину заједничке гробнице стављен је велики чамов крст на коме су крупним црним словима исписане речи: "20. октобар 1943."


Немачки окупаторски објекти у Нишу претрпели су само мања оштећења.


На вест о англоамеричком разарању Ниша, које је уследило само неколико дана после московске конференције представника СССР-а, САД и Велике Британије, на којој се расправљало и о ситуацији у Југославији - у Београду су предузете све мере за проглашење узбуне. Железнички саобраћај је одмах обустављен. Са железничке станице склоњени су сви цивили, а чиновници Министарства саобраћаја послати су кућама.


СЕДАМ дана касније, 27. октобра у 11 часова, у Саборној цркви у Београду одржан је помен невиним нишким жртвама. Уз саслуживање великог броја београдских свештеника и хора Првог београдског певачког друштва чинодејствовао је епископ Валеријан, а говор посвећен жртвама првог "савезничког" бомбардовања Србије одржао је Влада Милутиновић, протојереј београдске Вазнесенске цркве.


Истог дана, у исто време, помен првим страдалницима англо-америчког бомбардовања, које, иначе, није имало никакве везе са било каквом копненом операцијом у овом делу Балкана, одржано је и у Нишу, Крагујевцу, Пожаревцу и многим другим градовима Србије.


Пет месеци касније Енглези и Американци поново су се обрушили на Ниш. Десило се то 30. марта 1944. Само једна бомба тешка 500 килограма срушила је и у прах и пепео претворила четири породичне куће у центру овог измученог града.


Извлачење мртвих и рањених трајало је пуних шест дана. Седмог дана поред заједничке гробнице жртава од 20. октобра 1943. ископана је нова колективна гробница. У њу су 7. априла 1944. спуштена тела 11 Нишлија, а неколико десетина преосталих несрећника сахрањено је у породичне гробнице.


- Ја бих разумео бомбардовање Ниша - рекао је опраштајући се од својих суграђана окружни начелник Јован Барјактаревић - да смо ми зараћена сила, па да они хоће да нас приморају да клекнемо на колена и да положимо оружје. Да нас приморају на капитулацију. Па зар ми нисмо капитулирали и побацали оружје још онда када смо се везали за оне који су ове жртве и проузроковали.


Још све жртве овог, другог бомбардовања, нису биле ни сахрањене, а Енглези и Американци су се поново, по трећи пут, устремили на Ниш. Било је то у среду, 5. априла 1944.


ПРВИ знак за узбуну дат је у 13.30 часова. Сат и по касније, кад су сви помислили да је опасност прошла, над градом су се у борбеном поретку појавили први англо-амерички бомбардери. Брујали су из правца североистока.


Овог пута режија разарања града на Нишави била је још циничнија. Први авиони су обавили Ниш вештачком маглом, а они који су стизали иза њих насумице су, са висине од три-четири хиљаде метара, бацали свој убитачни товар. Први удар почео је у 15, а други у 15.15, трећи, најжешћи, у 15.40 часова.


На беспомоћне Нишлије Енглези и Американци су изручили 248 бомби, од којих само три нису експлодирале. Најлакше су имале 100, а најтеже 500 килограма. Живот је изгубило 88, а теже и лакше је рањено 184 људи, жена и деце. У рушевинама су остале целе породице. Поред осталих и породице Александра Петровића и Томе Милосављевића. Погинули су и осамнаестогодишњи Радомир Илић из села Топонице и тринаестогодишњи Мирослав Милорадовић.


Срушене су десетине породичних кућа и јавних зграда. Бомбе су падале чак и по градском гробљу. Наши "савезници и ослободиоци" нису поштедели ни Саборну цркву, њен иконостас, певницу и олтар.


- Дојучерашњи наши савезници - изјавио је председник нишке општине Јован Чемерикић - својим безумним држањем и грубим терористичким нападима из ваздуха у црно завише овај град. Створише му ореол мучеништва. Побијени свет је већином сиротиња.


Немачки објекти опет су остали читави.


Десет дана касније, 15. априла, на Велику суботу, енглески и амерички бомбардери настављају да сеју смрт по Србији.


НА МЕТИ је опет, четврти пут, био Ниш. На Велику суботу разарање овог већ дубоко уцвељеног града трајало је, са краћим прекидима, равно пет часова. Напад су извеле 446, 447. и 448. бомбардерска ескадрила - 321. бомбардерске групе - 12. ваздушне команде Ратног ваздухопловства Сједињених Америчких Држава. Почео је тачно у 11 часова, баш у време када су, пет и по месеци раније, 27. октобра 1943. године, у црквама широм Србије одржавани помени жртвама првог англо-америчког бомбардовања овог града. Погинуло је 700 грађана Ниша, а од тога 150 радника само у Железничкој радионици у Нишу.


Насеље Црвени крст је сравњено са земљом.


У ваздух су летели чак и посмртни остаци оних несрећника које су ти исти Енглези и Американци побили приликом ранијих бомбардовања Ниша. Градско гробље било је потпуно разровано, крстови с колективних гробница оскрнављени.


Преживело становништво одмах је напустило град, па је Ниш наредног дана, на Ускрс, 16. априла, био потпуно пуст.


НАЧИЊАЊЕ ТАБУ ТЕМЕ


АНГЛО-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села тек у последње време почиње да добија право грађанства у нашој историографији. Поводом ове енигме организован је и један научни скуп. У Лесковцу, вероватно највећој жртви ове "помоћи" англо-америчких "савезника и ослободилаца" организована је расправа на којој је та табу тема формално начета, али прави смисао и циљ ове операције још није откривен. Велики допринос историјском померању ка откривању позадине овог трагичног чина за српски народ, дао је др Момчило Павловић, из Института за савремену историју у Београду, који је са Верољубом Трајковићем аутор књиге "Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. студија и документи". Томе можемо још да додамо покоји новински текст и све то заједно ствара утисак да се та мистерија до краја и не може расветлити.





Коментари (8)

Trtmrt @gmail.com

18.04.2020. 13:27

Kako to da nikada nisu bombardovali ustaski rezim I gradove u zlocinackoj ndh

UPOTREBILI SU TITINU PAROLU

18.04.2020. 13:34

Parola je glasila: Sto slabija Srbija, bice jaca Jugoslavija.

Miso.Pec

18.04.2020. 14:20

Oni nas na vaskrs a evo ove godine njih korona za njihov uskrs,kako se to sve vraće.

Mija Pećanac

18.04.2020. 15:02

Civili u ratu nemaju saveznike a Srbi su uvek bili samo"kolateralna"šteta .

Mata

19.04.2020. 10:25

Енглези ду увек били дивљачки народ. До њих није стигла благодат и култура Византије памих донекле и разумем. Србе много мрзе тако да се и не треба много чудити овом дивљаштву. Они ду нам и инсталирали Комунизам за време 2. Светског рата а у првом су саборирали сваку нашу акцију. Нема светлих тренутака у односима два народа.

Boki

20.04.2020. 09:57

To je bio njihov ustaljeni način ratovanja, a i sada je. Bombardovanje sa velike visine kako bi izbegli sopstvene gubitke, ali to bombardovanje je tako neprecizno da da pogađa sve osim cilj... Nažalost posledice po civile su katastrofalne. U Nemačkoj pošto nisu mogli da pogode vojne objekte vršili su "tepih bombardovanje". U svakom gradu ginulo je po 20.000 - 30.000 ljudi, civila najviše, potpuno nedužnih bez obzira što su bili Nemci... Japan ista priča, zna se šta su bacili na kraju.