За херојство током Нато агресије је одликован, а њему тај орден представља групно признање: Бели орао за све јунаке са Кошара

Р. ДРАГОВИЋ

13. 04. 2020. у 09:30

За херојство током Нато агресије је одликован, а њему тај орден представља групно признање: Бели орао за све јунаке са Кошара

Фото Приватна архива

Драгутин Димчевски, одликовани заменик команданта 53. Граничног батаљона ВЈ
КАДА је чуо вест да је за успешно командовање и лично херојство током НАТО агресије одликован Орденом белог орла са мачевима, пензионисани потпуковник Драгутин Димчевски бацио је поглед на календар. Био је 9. април. Тога дана пре 21 годину почео је албански терористички напад на караулу Кошаре. У епској борби која ће уследити, у само неколико дана, из строја је избачена петина официра и војника 53. граничног батаљона и других јединица којима је Димчевски командовао.

Битка на Кошарама сматра се најдраматичнијом битком коју је Војска Југославије водила 1999. године. Рат на југословенско-албанској граници почела је годину раније, а први на удару били су граничари 53. батаљона. Под командом мајора Душка Шљиванчанина и Драгутина Димчевског - команданта и заменика команданта - прса у прса су се годину и по борили са терористима. Најтеже борбе водиле су се априла и маја 1999. године.

Димчевски зато истиче да Орден белог орла са мачевима припада свим његовим ратним друговима са којима је бранио Србију.

- Ово је признање свим погинулим јунацима, рањеним официрима, подофицирима и војницима и свим мојим саборцима - истиче данас Димчевски. - Одликовање нисам очекивао. Примио сам захвалност државе за оно што смо пре две деценије учинили. Ипак, ових дана у мислима сам са свим мојим ратним друговима којима припада војничка слава за ратни подвиг са Кошара.

Потпуковник у пензији у сећању призива Васкрс 1999. године. Тада је почео албански напад на граничне карауле. Памти, каже, сваки детаљ одласка на Кошаре у зору 9. априла. Нижу се слике - снега, блата и крви падине Раша Кошарес, осморице погинулих граничара само током крвавог 11. априла, деветнаестогодишњег војника Радовића на служењу војног рока, који команданта и данас сматра другим оцем...


Све време борби на Кошарама Димчевски је провео у рову са својим борцима. Разговарао је са њима, бодрио их, тешио када је било тешко, грдио их када се не штите довољно.

- Било је тешких тренутака. Ломили су нас умор, снег, стрепња... Били смо изложени дејству НАТО авијације, готово непрекидним нападима терориста и албанске војске. Морал војника је био добар, али било је и драматичних момената. Присуство команданта, његова подршка и помоћ, војницима улива снагу и поверење да борба није узалудна. Историја ратовања је то потврдила безброј пута - каже Димчевски.
Пензионисани потпуковник не крије ни захвалност држави и председнику Александру Вучићу што је, после деценија ћутања, јавно одато признање браниоцима земље из 1999. године. Сатисфакција јесте чекана, али је, ипак, стигла на време.

- То је драгоцено, пре свега због породица погинулих бораца. Њихови најближи морају да знају да жртве нису биле узалудне. Важно је и нама живима, јер можемо да причамо млађима о свом искуству из борбе за слободу наше земље - истиче Димчевски.


БРАЋА ПО ОРУЖЈУ

ПРИЈАТЕЉСТВО ратних другова 53. граничног батаљона исковано ратних дана 1999. године живи и данас.

- У контакту смо, чујемо се. Најмање једном годишње организујемо сусрет. Видимо се, испричамо, сетимо се оних којих су погинули. Буде ту и суза и смеха. Борци са Кошара имају и обавезу да јавно говоре о одбрани земље. То је јединствена лекција из војне науке, али и патриотизма, људског херојства и жртвовања. Млади би то требало да чују и знају - каже Димчевски.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (12)

reljino selo(bivši graničar)

13.04.2020. 10:05

Stalno sam u čudu , da su ti mladići bili ostavljeni da brane glupu čuku, jer ako je toliko vredna , gde je podrška iz unutrašnjosti , ko je očekivao da karaula zaustavi masovan napad? P.S. Molim admina , ne briši

reljino selo

13.04.2020. 12:12

@reljino selo(bivši graničar) - Da ali cena koja je plaćena, a samo posle mesec dana, od toga ništanije ostalo, u modernom ratu nema ključnog brda, možda u američkim filmovima, brdo je meta bez podrške iz unutrašnjosti.

reljino selo

13.04.2020. 12:15

@reljino selo(bivši graničar) - usput, bio sam u ratu u BiH više puta u takvoj situaciji, da je granata,kamion,limarija skuplja od vojnika,studenta,inžinjera , itd...

Истина

13.04.2020. 12:11

@ZOKI - @ZOKI: Прошле године су снимњена и емитована два одлична документарно-играна филма практично реконструкције догађаја, са сведочанствма ових хероја и поименице неведена места и ситуације страдања погинулих. Погледај на "Јутјуб" каналу "Ратне приче са Кошара", и "ратне приче са Паштрика". Не знам да ли би "уметничко виђење" и акционе "тра-ла-ла приче" могле боље од тога већ урађеног ...

maniks

13.04.2020. 11:13

Za vreme rata protiv zlocinacko teroristicke organizacije zvane nato 1999 godine bilo je mnogo primera herojske borbe kako na Kosovu tako i u centralnim delovima Srbije gde su jedinice PVO vodile borbu.Zasto se o tome cuti.Hrvati od ubistva zena i dece prave herojski cin i takve slave, Etnicko ciscenje staraca,zene i dece za hrvate je najveci uspeh i najveca vojna akcija u istoriji postojanja ako se izuzme Jasenovac jer za Jasenovac su neprevazidjeni jer takvih zlikovaca nema na svetu.

Goran

13.04.2020. 11:16

Svi graničari su ostavljeni tamo bez ikakve podrške iz unutrašnjosti. Danas prave hvalospeve o njima a u realnosti mom bratu a i mnogima su u ves upisali pešadinac...

Sima Simić

13.04.2020. 12:32

Slava Obilićima našeg doba. Svesno su se zrtvovali za slobodu i čast iako je neprijatelj bio brojcano i do 20 puta brojniji i izloženi artiljerijskim i avio udarima. Retko koja zemlja ima ovakve junake. Treba da smo ponosni na njih.