ПРОФЕСОР, педагог, обоиста, сликарка у пензији! Новосађанка Жужана Егић, и после четрдесетогодишњег педагошког рада, пензионерске дане испуњава осликавањем кинеске свиле и израдом акварела. Овај интересантан хоби, привукао ју је случајно, а после више од деценије рада њена дела бележе успехе.

- После одласка у пензију почела сам да учим енглески језик, да бих се лакше снашла у раду на рачунару - прича Жужана за "Новости". - Похађала сам вечерњу школу језика, када сам случајно сазнала за секцију сликања. Пријавила сам се јер сам хтела да се опробам у сликарству за које ме вежу успомене из најранијег детињства. Наиме, мој отац, који је по професији био столар, бавио се и осликавањем тањира.

Инспирисана очевим делима, Жужана више од деценије свакодневно изнова открива чаробни свет ликовне уметности. До сада је савладала технике осликавања свиле, акварел и уље на платну. Године јој нису проблем јер, како каже, не осећа их све док је здравље служи.

На курсу кинеског традиционалног сликарства научила је да је прецизност најважнија, јер ако рука само мало заигра, боја се разлије и платно може да се баци.

- Осликавање свиле много је компликованије од акварела - говори нам Жужана. - Контуре се морају пажљиво извући, а потом се боје наносе у танким слојевима да се не би мешале. Углавном радим традиционалне кинеске мотиве попут цвећа и птица, време утрошено за израду једног рада мери се данима, а некад и недељама.

Радни век наша саговорница провела је у Новом Саду. Била је професор обое у музичкој школи "Исидор Бајић". Током дугогодишње каријере из њене класе изашло је много успешних музичара, а упоредо се бавила и концертним активностима. Била је и члан Војвођанског симфонијског оркестра.


УНУКА НАСЛЕДНИЦА

ЖУЖАНИНУ љубав према сликарству подржала је и њена породица, која јој је велика подршка. Највећа радост јој је што је надахнутост ка сликарству успела да пренесе и на своју унуку Анету, која је кренула бакиним стопама.