КАЖУ, успео си у животу ако ти се име нађе у укрштеним речима, и почну да те копирају. Са поносом могу рећи да сам први почео да израђујем моделе бродова на ораху и кокосовом ораху, и у великој бродомоделарској, светској породици, добио похвале за идеју и изведбу. И све је, заиста, отишло дотле да су почели и да ме копирају.

Овако говори бродомоделар Златко Пајић (58) из Смедерева, инжењер ваздухопловства и бивши војни официр. Док планету ових дана походи смртоносни вирус, идеје о спасењу су све учесталије. Нојева барка, према предању, спасла је свет, а иако Пајићеве барке не плове, ипак су из његове собе обишле свет.

- Ето, ко каже да се свет не може обићи а да се не изађе из собе - каже Златко, који је за три деценије направио 50 макета бродова. За сваки је потрошио од шест месеци до годину дана. Овај авио-инжењер успео је да оживи први српски једрењак који је пловио пре државности Србије, и пре него што је она имала речну флоту. Својим открићима фасцинирао је чак и историчаре.

Генерал-авијатичар по звању, уметник по души, после бројних изазова, отиснуо се у авантуру макета бродова у љусци од ораха.

- Тако су настали први модели брода на ораховој љусци, са све обојеним једрима, везаним канапима, минијатурним чамцима за спасавање, чак и топовима на палуби. Сви ти модели били су умањени модели историјских једрењака - прича за "Новости" овај уметник.

Овде се није зауставио, па је почео да прави макете бродова од кокосовог ораха.
- Половина кокосовог ораха је корито брода. Иначе, кокосов орах после лакирања има изузетно лепу природну боју, а како је знатно већи од орахове љуске, дозволио је већу комоцију за израду детаља - објашњава Златко.


Осим украшених једара, како каже Златко, било је више места за палубну опрему, па тако ови модели на себи имају и витла за подизање сидра, пумпе за воду, топове на палуби, степеништа која повезују палубе, фењере на крми, осматрачке корпе на јарболима.
- Толико сам уживао, да сам на бродовима урадио и мртве очи, које држе непокретне канапе којима се учвршћује јарбол. Крстове са једрима је могуће спустити, као на правом броду. Таман толико детаља да поглед на модел одузме дах. Посматрач би требало да осети и да цени тај хлеб са седам кора морнара шибаних ветром, који су голим рукама затезали канапе, пењали се босоноги на највише јарболе - усхићено говори Златко.
Његов подухват наишао је на бројна признања светске бродомоделарске породице, посебно оних који знају колико је тешко направити минијатурно ремек-дело.

- На крају, ипак, највеће признање ми је што се модели бродова, како на ораху, тако и на кокосовом ораху, налазе на свим континентима, где су отпловили као поклон драгим људима - каже Златко Пајић.

ЈЕДРЕЊАК СА ДУНАВА

ПРВИ морски једрењак под српском заставом и именом "Србија" запловио је 30. априла 1833. године, а направљен је у бродоградилишту у Смедереву, по поруџбини кнеза Милоша Обреновића. Његову, засад, једину реплику направио је Златко Пајић. На њој је радио шест година. Само истраживачки рад на прикупљању цртежа и детаља трајао је две године. Бечки архиви и британска литература били су главни извори информација, јер у српским архивама има веома мало података о њему.