УНИКАТНИ оловни ковчежић из Виминацијума, украшен тајанственим симболима, биће ускоро званично представљен научном свету као урна гностика, припадника мистичног блискоисточног учења. До сада на европском простору ништа слично није пронађено! Наши археолози су открили још пре неколико година овај необични погребни сандучић из 3. века, али су дуго истраживали коме је припадао, јер нису имали са чиме да га упореде. Гностичко учење је, према историјским подацима, почетком нове ере било раширено у Египту, Сирији и Палестини и преплитало се с раним хришћанством.

- Ковчежић с тајанственим симболима ћемо у великој монографији Виминацијума, која ускоро излази из штампе, храбро представити као урну гностика - каже професор др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и челник Научног пројекта Виминацијум. - Храброст је у томе да смо спремни на оспоравања, али је и то боље него да прећутимо јединствени проналазак. Не знамо ко су били ти блискоисточни мистици и како су стигли у Виминацијум, али доказ да су живели овде су и урна и прстенови с гностичким симболима које смо пронашли у другим гробницама. Они су, такође, светска реткост.

Урна је пронађена на некрополи између типичних римских гробова, у минијатурној конструкцији од опека. Када су је археолози отворили, указала се оловна кутија са рељефним ромбоидом на поклопцу кроз чију осу пролази стрела. Стране урне су биле украшене осмокраким стреластим звездама и палмом, дрветом живота. Научници нису видели ништа слично до тада.

- У урни је било много несагорелих костију, што је неуобичајено, јер после кремације остаје само прах - каже др Костић. - У њој је био и новчић из прве половине 3. века, искован у малоазијској Никеји, који нам је омогућио датовање сахране. У ствари, само то је било сигурно у вези с урном.




Археолози су дуго покушавали да пронађу неки сличан налаз у литератури, али узалуд. Затим су се усредсредили на дешифровање симбола којима је урна украшена.

- Они који су похранили кости у урну желели су да нагласе покојникову интелектуалну и менталну припадност - објашњава др Кораћ. - Оловни саркофаг указивао је на његов изузетан статус, можда учитеља или предводника заједнице. Зракасти украси на урни имају недвосмислену зодијачку структуру. Рељеф на поклопцу је посебно интересантан.

Проф. др Миомир Кораћ


Ромбоидна структура, пресечена по средини стрелицом, изгледа као представа помирења два света: људског, са линеарним схватањем времена, у коме је покојник живео и космичког бескраја у који одлази. То нас је асоцирало на учења древних гностика о божанској природи човека која се враћа Богу кроз концентричне сфере васионе. Њихова космологија је била невероватна, некако су наслутили постојање планетарних и звезданих система и описали их. Чак и њихова прича о праизвору космоса подсећа на научну теорију "великог праска".

Професор Кораћ напомиње да су гностици оставили врло мало материјалних трагова, јер су били идеалисти и индивидуалисти:

- Иако су се изјашњавали као хришћани, нису сматрали да се Бог може спознати вером и кроз цркву, већ само кроз лично спознање, гнозу. На њих је велики утицај имала Платонова филозофија. Када је хришћанска црква постала званична религиозна институција Рима, немилосрдно су прогоњени и њихови трагови су уништавани. Ипак, симболи које су оставили на прстеновима, које су користили као знак распознвања, уверили су нас да урна коју смо открили у Виминацијуму припада гностику.

Дрво живота на урни

Најпознатији гностички симбол



Божанство Анубис


Христов монограм на прстену



ТОЛЕРАНТНА МЕТРОПОЛА

У ПРВИМ вековима наше ере гностици су били врло активни, о чему сведоче записи отаца ране хришћанске цркве који су их анатемисали као јеретике.

- Када је Рим постао хришћански, почео је прогон гностика, али у метрополи Виминацијуму је изгледа било другачије - каже др Кораћ. - Овдашње некрополе сведоче да су се припадници свих верских традиција све време сахрањивали једни уз друге, чак и када је хришћанство постало државна религија. То значи да је толеранција владала и у свету живих.