ЉУБАВ их је спојила. Она их покреће. У свему, па и у бојазни за отаџбину.
Брачни пар Ивана и Зоран Обрадовић су вођени том љубављу пре два дана из Швајцарске, где живе и раде, Србији на дар послали три респиратора. Помоћ нашем здравству у борби против вируса корона. И, можда се за племенитост ових људи не би ни чуло да им се у обраћању нацији, прексиноћ није захвалио лично председник Александар Вучић.

- Да, чули смо. То је подстрек, обавеза и част - каже Ивана Обрадовић. - Срећни смо да су респиратори већ стигли. Да ће некоме помоћи да преброди вирус. Некога спасти. И све је, да вам кажем, некако брзо и лако ишло. Наша амбасада у Берну је брзо реаговала, није било никакве препреке ни застоја. Баш смо испуњени, и овај сунчани дан као да нам је дарован да стижу вести охрабрења. Ма, мора да буде боље. Сигурна сам.

Ивана је професор енглеског, Зоран анестезиолог. У њиховој башти љубави, одакле је кренула ова племенита прича, расту и три лепа цвета, њихове девојчице: Катарина, Наталија и Марија. Живе Обрадовићи, каже Ивана, лепо. Ништа им не недостаје. Ништа, осим Србије.

- Та жудња нам је лакша кад помогнемо - говори нам. - Лепши је сан, лепше јутро, осмех наше деце. Све.

Када су далеко од родитељског дома, а недалеко од Базела, започели заједнички живот, убрзо су кренуле њихове прве пошиљке у завичај. Не броје акције у којима су пружили руку доброте. Не бележе колико су срца угрејали током деценију и по од прве приче даровања. Касније су се низале приче донацијама домовима здравља, болницама. Упућивали су болничке кревете у Крагујевац - одатле је Зоран. Болничка кола у Пријепоље - одатле је Ивана.

- Ми смо из наших, родитељских кућа понели те вредности, па и ову да пружена рука у невољи најтоплије греје - прича Ивана. - Шта је човек, ако је довољан сам себи? Каква је то доброта која се не дели. То је богатство које ми разумемо и поштујемо. И није залуд истина да се једино доброта увећава, што је више делимо. Мој Зоран и ја на тим вредностима и нашу децу подижемо, да људи буду. Људи, пре свега, завет је наших мајки. Наших очева.

Један од респиратора


Разговор је накратко застао. Потекле су емоције.

- Желим да знате... волели бисмо да овај наш дар покрене и друге да дарују. Сада смо потребни отаџбини. Сада, кад јој је тешко.

За крај:

- Видимо се у некој новој акцији. Пољубите Србију. Држите се!

ШИРИ СЕ И ВЕСТ О ДОБРОТИ

ВЕСТ о доброти Обрадовића већ се проширила и изван Европе. Јавили су им се пријатељи из Емирата, желе да помогну Србији.

- Лепа вест, ипак, даље се чује - обрадована је Ивана. - Ово је време невоље и време испита. Ко смо и какви смо. Доброта се препознаје и удружује. Победиће људи.