СТАРИЈЕ колеге кажу да би, у случају да транспорт стане, Европска унија могла да издржи само пет дана!

Ово земљацима, углас, у име око 200 професионалних возача из Србије, поручују Ивица Ђурђевић из Пожаревца и Никола Стоиљковић из Врања. Сви они су запослени у италијанском "Торелу".

Својим моћним друмским крстарицама, хладњачама, непрекидно шпартају европским путевима, превозећи прехрамбене производе, углавном воће и поврће.

- Од првог тренутка појаве опасног вируса, непрекидно камионима крстаримо широм Италије и других земаља Европске уније. Уживо смо видели све недаће које ова пошаст доноси. Ситуација је изузетно озбиљна, због тога апелујемо на грађане Србије да апсолутно поштују мере заштите, носе рукавице, маске, остану код својих кућа! Ми смо најбољи пример, строго се придржавамо свих мера и нико од нас, срећом, до сада није "зарадио" вирус корона - поручују Никола и Ивица.

Надовезује се Зоран Вуковић, возач из Ваљева.

- Као и огромна већина Италијана, ни ми нисмо озбиљно узимали упозорења, да је потребно носити маске, рукавице и да користимо средства за дезинфекцију, које смо одмах добили у фирми. Убрзо, међутим, схватили смо да је ђаво однео шалу и сви смо почели да примењујемо мере заштите. Свих 1.500 возача у фирми налет короне су прегрмели здрави, а непрекидно су били на друму, чак и областима које су жаришта заразе.

Међу возачима из Србије, у италијанској фирми око 60 је из Ваљева. Вуковић је, истиче, од децембра прошле године својим "мерцедесом", хладњачом носивости 40 тона, прешао више од 35.000 километара, углавном по северном делу Италије и у Француској.

- Немам сувозача, а на друму, у кабини камиона, најбољи пријатељи су ми интернет и друштвене мреже - каже Вуковић. - Да нема интернета, не бисмо могли да се чујемо са својима, најближима у Србији, али ни са колегама из фирме и Европе. Интересантно, на друштвеним мрежама није било информације да је иједан професионални возач у Европској унији оболео, или био сумњив да је заражен короном. То је најбољи показатељ колико значе мере заштите. Мада, посао возача, непрекидно у кабини камиона, одвија се у својеврсној самоизолацији. То је доказ да људи треба да остану код својих кућа!

Зоран Вуковић из Ваљева

Међу најстаријима по стажу, Ваљевци Драган Миловановић, Сретен Саватић и Обрад Илић, истичу да посао возача углавном раде људи из земаља ван Европске уније, јер Италијани, Немци, Французи... неће да раде за плату која је, веле, за гастарбајтере - мисаона именица. Са простора Балкана, највише је возача из Србије, БиХ, Македоније, Румуније... Међу њима је и колегиница - Ивана Божић, а шеф им је такође припадница лепшег пола - Нађа Белкхири, обе Ваљевке.

- Пре десетак дана, у бифеу у месту Аоста, у Италији, близу границе са Француском, радница која прави кафу зачуђено ме је питала имам ли неких здравствених проблема, чим носим маску и рукавице - каже Вуковић. - Очигледно, многи су неозбиљно схватили претњу вируса. Сада су, међутим, сви у Италији и другим државама свесни шта их је снашло, нема панике, али и даље не носе сви маске и рукавице. То сам уочио у Аустрији, а Француска је тек недавно почела да примењује озбиљне мере. Зато опет преклињемо грађане Србије, да максимално озбиљно схвате опасност!

Из прве руке, уочили су да Мађарска примењује најригорозније мере, а за њима и Словенија.

- Начули смо да ће Немачка чак да поједностави процедуру за камионе, укине неке забране, да би се транспорт убрзао и био ефикаснији. Ова ситуација све нас је зближила, избрисане су све евентуалне раније несугласице, помажемо једни другима, солидарност је максимална. Преко друштвених мрежа редовно контактирамо са породицама у Србији, апелујемо да се чувају. Главни мото у Европској унији је "Чувај себе, чуваш друге, останите код куће!" То је и порука од срца свих нас Србији!

Владимир Андрић

СВЕ МОРА НА ВРЕМЕ

- Превозимо највише храну, воће и поврће, али и брзу пошту за америчку компанију "Амазон", а испорука мора да буде у одређеном року, иначе се у случају кашњења плаћају велики пенали - кажe Владимир Андрић из Ваљева, коме је и отац возач у фирми. - Зато за возаче широм Европске уније ништа није промењено, осим, наравно, мера заштите од вируса. Возимо наше крстарице ауто-путевима, али нас зачуде празне саобраћајнице, градови са знатно мање возила. Наплатна рампа на улазу у Милано из правца Венеције, на пример, потпуно је пуста, а уобичајено је ту раније била велика колона возила...