ХУДИКСВАЛ – Држава синоним за сигурност и ред преко ноћи је за европске епидемиологе и јавност на глобалном нивоу, постала пример „експеримантлног односа“ према до сада највећој пандемији у 21. веку. Чињеницу да Шведска спроводи такозвани „имунутет крда“ против заразе - Немци зову „опуштеном стратегијом“, Французи „поражавајућом тактиком“, а Британци „руским рулетом“.


Док уз пораст броја оболелих и умрлих трају процене како ће се завршити овај нетипичан одговор на кризу у којој су улог људски животи, Ужичанка др Весна Јовићевић, офталмолог, која од 2006. године живи и ради у граду Худиксвал објашњава: у овдашњи менталитет уграђено је и то – да су неке катастрофе неизбежне.


Швеђани нису ратовали 210 година, последњи пут су гладовали пре 160, а велику епидемију имали су пре једног века.


- Биће шта бити мора. Тај дан, та мука. Ово су њихове изреке које нам у ситуацији пандемије говоре да ће се тек кад несрећа закуца и на ова врата, као на италијанска или шпанска, озбиљно забринути – објашњава др Јовићевић - До тада у Шведској нема затварања вртића и школа, кафеа и ресторана, теретана, продавница, фризерских салона... Једино је на снази забрана окупљања више од 50 особа на јавном месту, а до 27. марта тај број је био 500. Градски превоз у Стокхолму и Гетеборгу је крцат, популарна скијалишта раде доприносећи ширењу заразе, границе су отворене, све старосне групе су помешане. У дану када су суседне државе имале по два смртна случаја дневно, у Шведској их је било 34, али се ова паралела нигде не спомиње.


Државни епидемиолог Андерс Тегел и влада, дају препоруке и њима се слепо верује. Али се препоруке - слободно тумаче.


Пензионери немају никаква ограничења



- Све старосне групе укључујући и особе старије од 70 година можете у подне видети у густо збијеним редовима у маркетима. Актуелна су велика снижења која подстичу одлазак у радње. Људи не носе заштитне маске. У Стокхолму и Гетеборгу највише је заражених, а тамо су се људи до пре неколико дана окупљали у крцатим дискотекама. На питање државном епидемилогу, да ли је то допринело броју оболелих и да ли бројеви иду у прилог против шведског модела, одговор је не – истиче др Јовићевић – Свака изолација довела би до још веће економске катастрофе, затварањем школа барем један родитељ не би ишао на посао, а држава би тако из сваке породице изгубила једног ватрогасца, радника, продавца... И додају још, порасла би незапосленост, стопа психички оболелих због изолације, уз пораст криминалитета и насиља у породици.


Поставља се питање, ко су унапред отписане, људске жртве „шведског експеримента“?


- Статистика каже да у Шведској годишње умре 90.000 људи, око 3.000 од неке инфекције и око 1.000 од сезонског грипа. Чак и да спасу неколико хиљада људи од короне, Швеђани тврде да би тиме „угрозили економију и психичко здравље становништва“, а то је мање исплативо – нагласила је др Јовићевић – У мојој клиници ради се у униформама кратких рукава, без маски и рукавица и друге заштитне опреме, као и пре епидемије, а пацијенти су на 30 центиметара од лица. Недостају заштитна опрема, алкохол, хируршке маске... За сада нема одговора на питање, шта би се догодило да лекар не пристане да ради у таквим околностима и да ли би то била повреда радне обавезе.


Фото приватна архива


У болничким чекаоницама, под паролом „ја се короне не бојим“, могу се видети целе породице, а чињеница да могу заразити и други се не спомиње.


Четири недеље уочи прогнозираног врхунца епидемије у Шведској, потпуно је нејасно да ли су Швеђани на прагу катастрофе или ће пуким стицајем околности проћи боље од очекиваног, али је јасно да је прва грешка направљена још у фебруару у време распуста, не ставивши у изолацију повратнике из иностранства, а највеће последице тренутно трпи Стокхолм.


Фото приватна архива


- Поражавајуће је да у овом тренутку, па и на респираторима има младих лекара, до јуче здравих. Уз описане околности у којима радимо, уз превбацивање лекара различитих специјалности на интернистичка одељења или на интензивну негу, а ми лекари, покушавали смо да се нашалимо: останите код куће, да вам офталмолог не би интубирао. Али већ данас, многима у Шведској, више ништа није смешно! – истиче др Јовићевић – Стварност је дошла у Шведску. Број оболелих и умрлих расте. Ова стварност је и обичним Швеђанима постаје све мање смешна, а нама који очекујемо пребацивање на одељења интензивне неге, она то одавно није.


Да ли ће Шведска ову партију „руског рулета“ добити тек пуким стицајем срећних околности што би био најбољи исход, или ће је трагично изгубити – биће познато за неколико недеља, а до тада ће очи целог света бити упрте у ову земљу.


ПОНОСНА УЖИЧАНКА


Фото приватна архива


Ужичанка др Весна Јовићевић рођена је 1969. године у Ужицу. После Гимназије, завршила је студије и специјализацију на Медицинском факултету у Београду. Једно време радила је у Ужицу, затим у Подгорици, а на Свету Петку 27. октобра 2006. године са породицом се запутила у Шведску. Стручњак је у области задњег сегмента ока – медицинске ретине. Мајка је троје деце. Личност великих домета, за себе стално истиче да је – поносна Ужичанка.


ЦЕНА ЗДРАВЉА


Од пре неколико дана почело је прераспоређивање и едукација лекара за рад у интензивној нези. Успут се може чути да је Шведска 1993. године имала 4.300 респиратора, од тога 900 војних и 2.100 у магацинима. Данас их има свега 600. Влада сада жели да набави 400 ових уређаја, али јавно признају да им иде тешко. И додају: а то и кошта!


Нажалост, ни економска стратегија за сада нема добре резултате: само у марту отпуштено је око 40.000 радника, а то стопу незапослености од 6.6 одсто до краја лета диже на невероватних 15 процената.