НОВОСАДСКОМ сликару Угљеши Цолићу боје, четкице и платно помажу да преброди дане у изолацији. То му, међутим, није било довољно. Желео је да стваралачку радост подели. Да на необичан начин награди своје, праве и виртуелне пријатеље, који као и он, дане проводе међу четири зида.

Преко "Фејсбука" је позвао "све одговорне" који су, попут њега, остали код куће, да му пошаљу свој портрет на фотографији по којој ће он израдити минијатуру. Настала дела објављује у посебном албуму на "Фејсбуку", под називом "Портрети у карантину". Они су део серије радова насталих за време ванредног стања, под називом: "Карантин арт".

- За четири дана пристигло ми је више од сто фотографија - открива нам Цолић. - Изненађен сам одзивом, нисам очекивао да ће се јавити толико људи, с обзиром на то да портрете радим у експресионистичком стилу. Наиме, у експресионизму су важнији унутрашњи доживљај и емоција дочарани кроз боје, него сличност и допадљивост портрета. Сваки дан нацртам и објавим седам-осам нових минијатура.

Цолић је већ нацртао 36 портрета. Неки су настали из више покушаја, док је друге цртао у даху.

- Радим их док не будем задовољан - каже нам.

- Сваког дана проведем неколико сати цртајући минијатуре. Помоћу портрета желим да забележим ово време изолације и да мало олакшам људима карантин. Позвао бих све колеге уметнике да покрену исте или сличне акције и да тако себи и другима испуне дане.

Угљеша не слика само лица људи, већ и лице свог родног града. Нови Сад му је и раније често био инспирација. Воли да слика у планеру, на лицу места, где год да је. Слике које тако настану сматра личним записима, попут дневника.

- На овој карантинској серији пејзажа улице су пусте - објашњава Цолић. - На сликама нема људи, а ваздух чудно трепери. Прожимају се поинтилизам, фовизам и експресија. Није лако у изолацији, али општи утисак је да смо преживели и горе. Људи су социјална бића, па чак и уметницима који су можда и највише склони изолацији недостају дружења. Надам се, као и већина мојих познаника, да ће се ситуација нормализовати што пре. Важно је издржати!

По цео дан Цолић слуша џез, чита Борхесову књигу о измишљеним бићима и размишља о томе да са пријатељима покрене нови дигитални часопис о уметности. Недостају му пријатељи.

- Недостају ми сви ти дивни људи! Забринут сам за своје, за њих, за себе, за све људе... Уметност ме спасава да побегнем од суморних мисли и зато је свима препоручујем. Уметност пре свега, чак и у карантину!

ПОНОСАН НА СВОЈЕ СТУДЕНТЕ

УГЉЕША иза себе има 40 групних и готово исто толико самосталних изложби. Доктор је ликовне уметности и редован професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.

- Кад не цртам портрете и не сликам пејзаже, држим "онлајн" наставу - каже Угљеша. - Морам да похвалим своје студенте. Будући васпитачи у изолацији праве сјајне ликовне радове. Акценат нам је на импровизацији и рециклажи. Поносан сам на њих, јер постижу сјајне резултате у кућним условима.