Пре три века путници који прелазе из Отоманске империје у Аустрију морали су да проведу неколико седмица у Земуну како би по уласку у Европу сви били сигурни да куга неће бити пренета на Стари континент. Данас је заборављен термин "контумац", што је било име за санитетски кордон који су осмислиле аустријске власти како би спречиле ширење зараза.

Бранко Најхолд био је хроничар Земуна, а по књизи "У служби хуманости - прича о земунском здравству" су "Новости" са њим својевремено сачиниле причу о овој чудној институцији.

- Најважнија гранична служба аустријске монархије према Турској била је кордон, успостављен 1699. године, који је 1739. досегао и до Земуна - бележио је Најхолд. - Био је то погранични систем са озиданим чардацима са осматрачницама и сталном војном посадом.

Поред одржавања јавне сигурности на граници, главни задатак кордона био је да строго одржава мере за спречавање преноса куге.

- Европа се бранила на кордону у Земуну - бележи Најхолд. - У зависности од стања куге у Турској постојала су три "периода": када о болести није било вести трајао је режим "мирног" периода, "сумњиви" је наступао када би куга беснела у Турској, а "опасни" када би допрла до границе. Кордон је био појачаван троструко или четвороструко када наступи "опасни период", а стража је имала најстрожа овлашћења да пуца на сваког ко би покушао да га пређе.

Посебну улогу у кордонском систему имали су контумаци. Били су то карантини, а овај у Земуну основан је још 1730. године. Био је то простор који данас обухватају парк, Пољопривредни факултет, Земунска гимназија и околни терени. Био је ограђен стубовима и даскама, а унутар ограде подигнут је читав низ зграда, али од слабијег материјала.
- Трговина са Турском била је све живља - бележи Најхолд. - Тада је Дворска санитетска комисија предложила да се изгради још једно робно спремиште, као и нова зграда за смештај многобројних путника.

Контумацко уверење 1809.

Варош су оградили једноструким, а контумац двоструким палисадама. На Дунаву је патролирало неколико шајки, а на копну хусари. Данас се само још у Вртларској улици налази једини остатак зида који је некада опасавао овај специјални карантин.
- Путници и роба који су стизали из Турске спровођени су до главне капије. Путника би одмах прегледао контумацки лекар, али не додирујући га и интересујући се у првом реду за симптоме куге, колере и великих богиња. Ако би такви знакови постојали, одмах је пребациван у једну изоловану бараку на обали Дунава. Одатле је враћан у контумац ако би, и када би преживео болест и оздравио. Лакше болеснике чекала је другачија процедура у лазарету.

Умрли су чакљама стављани на кола и сахрањивани на "кужном гробљу", на Калварији. Претходно би их прелили кречом.

Српска православна црква у Земуну


Здрави путници су у контумацу проводили карантин, а период "узбуне" одређивао је дужину тог боравка. До 1780. године боравци су трајали 52 дана, а од тада су скраћени на три до 21 дан.

Сви који су издржавали карантин били су смештени у куће за путнике, које су се налазиле на месту где је данас главна алеја парка. О њима је бринула послуга, која им је доносила храну, али их није смела додиривати. Сами су плаћали храну, а током зиме и огрев.

- Гостионица се налазила на месту данашње Гимназије. То здање имало је собе за становање, кухињу, трпезарију, точионицу, бакалницу, месару, подрум за вино, пекару, стају и заклон за двоја кола. Када би издржали карантин и његова оштра правила путници су добијали пропусницу - санитетско уверење. После пасоша то је био најважнији документ, јер се тек уз обе исправе дозвољавао улазак у град и даљи пут.
Постојало је и посебно одељење за кађење писама. Писмо је било отварано и држано изнад вреле сирћетне паре.

- Роба је такође морала на преглед - пише Најхолд. - Преглед памука био је најопаснији. Посебно одабрани људи су отварали вреће и голим рукама до рамена преметали по памуку, а затим би одлазили у контумац чакајући да виде да ли ће се на њима појавити знаци заразе или не, од чега је зависило да ли ће транспорт бити спаљен или пуштен даље.

Елизабет парк у Земуну
Српска Православна црква у Земуну

До 1788. број људи ангажованих у контумацу досегао је 62 службеника са 22 члана породица и служинчади. Од 1794. године помиње се и православни свештеник којег је у почетку издржавао добротвор Тоша Апостоловић, по којем данас улица Тошин бунар носи име. Сви запослени у контумацу и њихове породице морали су ту и да живе, а у град су смели да иду само са одобрењем.

ПОМОЋ СРБИЈИ

Од 1816. године сви контумацки лекари морали су да буду доктори медицине.
- Од 1842. године за директора панчевачког контумца био је постављен бивши земунски контумацки лекар Карло Нађ. Током 1837. Генерална команда га је, на молбу кнеза Милоша, упутила у Србију да организује борбу против куге, што је он изузетно успешно обавио.

УКИНУТ 1872.

Санитетски кордон је укинут крајем 1872. године. Све до 1883. године постепено је продавана имовина и земљиште контумаца земунском Магистрату и Угарској финансијској дирекцији, па је тако, после 150 година постојања и рада, ова изузетно значајна здравствена институција изгубила своју важност и престала да постоји.