НЕЗАБОРАВНИ утисци са првог путовања у Сингапур још у дечачким данима, и данас врло упечатљиви, пробудили су Новосађанину Марку Величковићу (28) жељу за путовањима, да обилазећи светске метрополе, мале градове и сва места која му се учине занимљивим упознаје људе и њихову културу. Све ово није необично за младог човека, али овај дипломирани инжењер ИТ технологија из Новог Сада, све то чини у инвалидским колицима. За њих је везан од детињства јер је рођен са спиналном мишићном атрофијом (СМА), па са своја "четири точка", како назива колица, прелази меридијане.

Кад дође време, од посла у једној компанији, који обавља на даљину, преко интернета, са препознатљивим пончом, и осмехом који му не силази са лица, Марко пре сваког путовања, попут "истражитеља", стрпљиво испита "терен" до најситнијих детаља. Зна то да потраје и по пола године, а кофере пакује тек када се увери да је на одабраној дестинацији много тога прилагођено његовим и потребама људи сличних њему. Па, на пут! Досад је, овај рођени Београђанин, који од пунолетства живи у Новом Саду, осим у Сингапуру, био у Египту, Тунису, Кипру, Мађарској, Грчкој, Румунији, Словенији, Црној Гори... Радо путује и по нашој земљи, а обишао је добар део Војводине и централну Србију.

- Путовања су ми велики изазов, а изазова се не бојим - започиње симпатични Марко причу о својим путовањима, на која одлази захваљујући великој подршци родитеља, мајке Слободанке, оца Горана и млађих сестара Саре и Тамаре. - Желим да упознајем нове градове, људе, њихову културу, национална јела... Иако је прошло двадесетак година од посете Сингапуру, и данас се сећам како ми је тада било све другачије, и људи, њихова култура. Баш то ми је побудило жељу за путовањима.

Када одабере жељено место где ће отпутовати, Марку ни хиљаде километара које треба да пређе нису много. Авион за превозно средство мало кад одабере, управо због свог стања, али и мноштва "перипетија" пре уласка и после изласка из "птице". За њу, срећом, постоји алтернатива, а то је две деценије стар породични комби.

Амфиполис




За "точкаше", како у шали воли да каже Марко за себе, али и друге људе који за кретање користе колица, најважнија ствар је права информација.

- Чим видим у неком месту симбол колица, крећем у истраживање - открива нам Марко, и саветује све да буду пажљиви у одабиру дестинација. - Не буде баш увек онако како се представља, па се испостави да кроз врата од хотелске собе не могу да прођем колицима, или је мале квадратуре па по њој не могу да се крећем или да користим купатило, немају рампу, лифт. То ме, међутим, не обесхрабрује. Не сматрам да само једном посетом одређеном граду и једној земљи могу да створим слику о људима, обичајима, навикама.˝

Брашов


ЈАПАН - ВЕЛИКА ЖЕЉА

МАРКОВА велика жеља је да посети и Земљу излазећег сунца.

- Јапан има богату и специфичну културу - наводи Марко неке од разлога који га "маме" да оде на Далеки исток. - Њихов начин понашања и национална кухиња су другачији, а прилагођени су особама са посебним потребама. Јединствени су! Такав је и Крф који, такође, желим да обиђем.

БЛОГ

ИСКУСТВА са путовања Марко већ две године објављује на свом блогу "samokolicaiput.rs". Путописима илустрованим фотографијама жели да привуче и друге, који нису са посебним потребама као он.

- У комуникацији са људима немам проблема, јер ме не гледају другачије зато што сам у колицима - искрен је Марко. - Мојих потреба постају свесни тек када наиђем на баријере. Жао ми је што сам изузетак, а не норма.