ФОТОГРАФИЈА болничарке Наталије Мунк која на леђима износи болесника од тифуса из каде, вероватно направљена у Ваљевској болници 1915. године, најстрашније је сведочанство о жртви и љубави према својој земљи која је забележена фото-апаратом.

Београђанка Наталија Нети Мунк (1864-1924) није само заборављена Косовка девојка из Првoг светског рата, она је и најодликованија болничарка на овим просторима. Када је сахрањивана, уз највише државне почасти, на топовском лафету, на њеном одру налазио се црвени јастук са поређаним одликовањима: Орденом Карађорђеве звезде са мачевима, два Ордена Светог Саве, Орден Црвеног крста, Медаља Краљице Наталије (златна), Медаља Краљице Наталије (сребрна), Медаља крст милосрђа, Медаља Црвеног kрста... Била је, такође, носилац Споменице рата са Бугарском 1885-1886, Споменице српско-турског рата 1912, Споменице српско-бугарског рата 1913. и Споменицe на рат 1914-1918.

Поводом њене смрти 8. априла 1924. године, београдске новине су писале: "Ова наша благородна сестра Мојсијеве вере одужила се српском народу као ретко која жена. Она је прва српска добровољна болничарка."

Како говори Војислава Радовановић, директор Јеврејског историјског музеја, последња два потомка славне болничарке, син Моша, лекар и потпуковник санитетске службе, и син Филип - преминули су у Изреалу, а остало петоро деце, унуци, зетови и снаје су ликвидирани од фашиста 1941. године. Са њима је на неки начин угашено и сећање на ову велику жену.

Нети је рођена 1864. године у Београду у породици београдског занатлије Натана Тајтачака. Запамтила је српско-турске ратове (1876-1878) и то је утицало да се определи за добровољачки рад. Удала се за кројача Гутмана Мунка и родила седморо деце: Регину, Натана, Мошу, сина непознатог имена, Жанку, Сару и Бебу.

Наталија Нети Мунк


Према причи из Јеврејског музеја, двадесетогодишња девојка први пут се пријавила као добровољна болничарка у Београду за време Српско-бугарског рата, 1885. године. У болници у Доњем граду неговала је рањенике и болеснике, па је убрзо постала главна надзорница. У балканским ратовима 1912-1913. године у Четрнаестој резервној болници неговала је оболеле од тифуса и колере. И сама је оболела од тифуса. Чим је прездравила почела је са прикупљањем ратног санитетског материјала и наставила рад добровољне болничарке.

Године 1914. поново се разболела од тифуса, али се није предала. Преживела је и трбушни и пегави тифус, који је десетковао српску војску. Већ идуће године, у време повлачења српске војске, Наталија је без ичије помоћи, сама прикупила средства и организовала у Крушевцу војну болницу. У тој болници је покушала да се задржи до повратка српске војске. Због присмотре и анонимних дојава, привођена је и затварана с оптужбом да лечи српске четнике.

- Наталија Мунк нема само Албанску споменицу јер је имала наређење Санитетске управе да остане у Крушевцу и лечи заостале српске војнике - објашњава Зоран Докић, колекционар ретких артефаката из ратова на овим просторима. - У саорганизацији Јеврејског музеја и Удружења "Сестринство" Клиничког центра у Београду, 8. априла одржаћемо комеморативни скуп на Јеврејском гробљу поводом годишњице њене смрти.

Докић додаје да је највеће признање - Орден Карађорђеве звезде са мачевима, добила пред стројем војника и на њихов предлог. То је највеће српско одликовање за храброст.

Када је Нети умрла "Политика" је објавила: "... данас у десет часова Наталија Мунк мирно ће лећи у топлу груду оне земље коју је она, не само она, искрено љубила, већ којој се у пуној мери одужила... Испратили су је многобројни преживели ратници које је она сестрински лечила... Њена сахрана била је свечана, испратили су је војска и грађани на лафету, уз присуство члана краљевске породице."

Болничарка српске војске сахрањена је 1924. на Јеврејском гробљу


ПОЖРТВОВАНОСТ МОЈСИЈЕВЕ ДЕЦЕ

ПРЕД Први светски рат у Србији је живело између шест и седам хиљада Јевреја од којих се 600 који су били "за пушку" одазвало на позив отаџбине у стопостотном проценту. Око 150 је погинуло. Стотине су остали инвалиди, а бројни међу њима су понели одликовања.

Због заслуга у одбрани државе, јеврејским ратницима из балканских и Првог светског рата подигнут је споменик у Београду, који је пројектовао београдски архитекта јеврејског порекла Самуел Сумбул, а израдио га је каменорезац Јосиф Дајч. Споменик је дигнут на тзв. Ратничкој парцели.

Поводом стогодишњице Великог рата, Музеј је 2014. приредио изложбу "Јевреји Србије у Првом светском рату" и објавио истоимену монографију са каталогом.


СЛИКА ДОШЛА "ЧУДОМ"

СЛИКА Нети Мунк једна је од 35 фотографија Срба Мојсијеве вере који су бранили земљу у Великом рату - говори директорка Војислава Радовановић. - То је део фасцикле са сведочанствима о учешћу Јевреја или Срба Мојсијеве вере у одбрани своје земље.

Како подсећа, холокауст над Јеврејима је пратила и незапамћена пљачка имовине и уништавање трагова о овом народу, тако да предмети који стижу у њену институцију представљају део грађе која је "чудом" преживела. У истој архивској кутији су још и неколико чланака из новина, "Дневник евакуације" из 1916. коњичког официра Моше Мевораха...