НА часове српског језика у суботичкој Основној школи "Свети Сава" ђаци улазе трчећи, орни за нова знања. Ма колико правила нашег језика била тешка и захтевна, а књижевност комплексна, на питања наставнице Миланке Станкић пола одељења диже руке и утркује се ко ће пре да да тачан одговор. Захваљујући овој наставници генерације ђака описмениле су се на најлакши и најзанимљивији начин. То је само један од разлога због чега је ова Суботичанка, доктор наука, проглашена најбољим наставником српског језика на простору бивше Југославије!

Престижну титулу додељује Асоцијација најбољих наставника бивше Југославије. Просветни радници, њих око 400 из република бивше СФРЈ, окупили су се први пут у Скопљу, затим у Будви и Београду. Професорку Станкић, како је оценио жири, красе ентузијазам, креативност, моћ инспирације и мотивације ђака... И, испунила је више од 25 критеријума. Оно што је жири званично образложио знају стотине ђака којима је за три деценије рада усадила љубав према језику.

- Времена се мењају, то је нормално, а са њима и однос према раду и стицању знања - каже професорка Станкић. - Чини се да је данас све теже наћи неког ко је спреман да седне и загреје столицу. Све је постало инстант варијанта. Наша деца су последица свега што се дешава у нашем друштву. То значи да морате да имате кратке обуке и виртуелне начине објашњавања којима ћете им приближити градиво. Наставници треба да буду корак испред својих ђака, довољно домишљати, мудри да им прискочимо у помоћ и покажемо да све што је ваљано и дуготрајно човек мора да научи улажући труд и време.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПРИЈЕМ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ: Вера најбоља наставница у бившој Југославији

Прича нам професорка и да рутина не постоји у раду са људима, нарочито не са децом! Кратко и јасно. У једној реченици сажето je све оно чега један наставник треба да се држи.

- Предавачи би требало да имају много више вештине, да знају шта им је чинити ако дете неће да обави свој део посла - саветује професорка. - Обавеза нам је да будемо у 21. веку, да стално радимо на себи и држимо корак са временом. А, обавеза родитеља је да васпитају дете да буде самостално и да има довољно самопоуздања, јер само тако може да корача својим путевима. Осим тога, просветни радници треба више да буду осетљиви на индивидуалност и да имају више начина преношења знања. Некада је то било другачије, али данас је такав приступ раду неминован, ма колико било захтевно и тешко.

Зато су на часовима професорке Миланке Станкић, лаптоп и пројектор сасвим уобичајени. Са својим ђацима је на кишобране исписала пушкице и окачила их по учионици, често ђаци читају луткама, а радећи "Мостове" Иве Андрића ученици су направили праву ћуприју на Дрини...

- У свет науке увела сам примењену корелацију, како би се ђацима на часу активирала сва чула - објашњава Станкићева. - Када раде "Мостове" који обилују богатством језика, стила, музике, просто је грехота оставити ђаке да пред собом имају један линеаран текст. Захваљујући њима научила сам шта је техника "папир маше" и направили смо мост који је постао наше дидактичко средство који служи увек када учимо нешто што је везано за Иву Андрића, за путовања. Правили смо и филмиће на којима су делови часова и то су ђаци објављивали на "Јутјубу" као пример како нешто може другачије да се представи.

Данас је, како каже професорка, посебно тешко деци приближити писану реч и спојити непролазна дела и модерну литературу и језик.

Многобројне ствари долазе из куће и љубав према књизи рађа се још у раном детињству - јасна је професорка Станкић. - Радила сам једно мало истраживање у библиотеци и од 78 ђака првог разреда њих 45 никада није чуло за "Пепељугу", а за то се не могу кривити наставници. Велика је дилема како помирити савремено и оно што је за "вјек и вјекова". Има нових текстова и аутора, али сигурна сам да је један "Јазавац пред судом" неопходан у читанкама, не само зато што је то ванвременско дело већ зато што у себи носи значај критичког мишљења које се мора гајити код деце. А, ако неки текст то може да уради, онда је то "Јазавац пред судом", штиво које у 21. веку може да нам отвори очи и каже нам како да се боримо за своју слободу и против оног што нас тишти. Као и у свим областима живота, све је ствар мере.


И зидне новине доносе знање

АПЛИКАЦИЈА "ПАДЕЖИ"

ПРОФЕСОРКА је и аутор апликације "Падежи" коју корисници андроид телефона могу да преузму из "Плеј продавнице". Захваљујући тој апликацији стигла је 2019. године до четвртфинала такмичења за технолошку иновацију Министарства просвете и изабрана је да буде у програму обуке за пословни модел.

- Она је најпре била намењена странцима који уче српски језик, али је временом постала неизоставни део и код наше деце, јер кроз примере реченица и питања могу брже и лакше да науче падеже - објашњава ауторка, чија дела су и методички приручник "Језик кроз игру", збирка задатака за српски као нематерњи језик, акредитовани семинар "Корак ка култури".


Ученици на часу српског

НЕОПХОДНА ЗА ЖИВОТ

КАДА је пре неколико година, радећи "Малог принца", рекла ђацима да затворе очи и да замисле један ковчежић, па да у њега запакују све што им је неопходно за живот, једна ученица није затворила очи већ је гледала у таблу.

- Питала сам је да ли је разумела задатак, а она ми је рекла да зна шта ће да стави у ковчежић: "Вас професорице"! Када добијете такав одговор онда знате да сте на правом путу - каже Миланка Станкић.