МАТУРАНТИ Гимназије "Стеван Пузић" у Руми на оригиналан начин су покушали да одложе проверу знања из филозофије - написали су песму за професорку! У десет строфа су побројали разлоге због којих нису стигли да науче градиво, али и филозофе чије су теорије биле на реду за одговарање. У риме су убацили Маркса, Макијавелија, Бекона, Лока, Хобса и Дидроа.

На крају песме, они се и лично обраћају наставници Софији Манојловић:

"Ваше учење нас увек опија

не значи џабе мудрост - Софија.

Зато Софија, будите дама

И поштедите нас овог срама."

Професорка за "Новости" каже да је гест њених ђака веома изненадио, јер тако нешто није ни очекивала ни доживела за више од деценију колико ради у просвети.

- Ушла сам на час и једна ученица ме је замолила да јој дозволим да прочита неки допис везан за Школски парламент, али је уместо тога почела да рецитује стихове - прича професорка Софија. - Када је завршила сви су аплаудирали, а онда се умирили. Погледи су били упрти у мене. Чекали су да чују шта ћу да кажем. Рекла сам им да је песма лепа, али да ми је жао и да ће ипак морати да одговарају. Настао је мук. Нису могли да верују да нећу попустити. Онда сам се само насмејала и рекла им да се припреме за следећи час. Стварно су се потрудили и сматрала сам да то треба да уважим.

Иако смо неретко спремни да критикујемо и да тврдимо да су генерације све горе и да су деца незаинтересована за свет око себе, професорка тврди да то није тачно и да има много разлога за оптимизам.

- Суштина мог позива као професора филозофије је да са ђацима оствари дијалог. Драго ми је што међу тим девојкама и младићима има много оних који имају јасно изражено критичко мишљење и ставове иза којих стоје и које су спремни аргументовано да бране - прича Професорка Софија. - Када видим тај дух који не може да "сломи" ни крут образовни систем поносна сам, јер то је управо оно чему филозофија тежи.

Већ за следећи час, матуранти су се припремили за одговарање. А судећи по песми, били су спремни и на претходном часу. Јер, неком ко уме да напише овакву песму филозофија не може бити ни тешка ни непозната.


ПЕСМА

"Напољу је сиво

У души нам је тама

Једна добра вест

Треба сада нама.

Знање нам је табула раза

Немојте да дозволите

Да нас данас стигне казна.

Да учимо ми смо покушали, хтели

Али су нас сачекали Маркс и Макијавели.

Гледање серија је било јаче од мене

Док ме није видео Декарт Рене.

До последњег тренутка ја сам чек'о

Док преклињао ме је Френсис Бекон.

Лекција је била дуга од Јупитера до Марса

Најлакше су нам легли хуманизам и ренесанса.

Од учења сам се мучио и кид'о

Док су ме иза угла гледали Лок, Хобс и Дидро.

Док пишемо ово изједа нас блам,

Молимо Вас улепшајте нам још један дан.

Ваше учење нас увек опија

не значи џабе мудрост - Софија.

Зато Софија, будите дама

И поштедите нас овог срама.

Волимо Вас пуно ми, будимо зато срећни сви!"