Сестре оживеле нанин вез и дедине кројеве: Са тавана стижу изузетне колекције

Е. Б. ТАЛИЈАН

26. 02. 2020. у 18:21

Сестре оживеле нанин вез и дедине кројеве: Са тавана стижу изузетне колекције

Слађана и Наташа Милојевић / Фото Приватна архива

Сестре Слађана и Наташа Милојевић израђују одећу техникама старих заната. Инспирацију налазе у српској историји и богатом етнографском наслеђу. Бака била врхунска везиља, а деда најбољи ужички кројач либадета

У РИБАШЕВИНИ, селу подно Јелове горе, на тромеђи Ужица, Косјерића и Пожеге, сестре Наташа и Слађана Милојевић пре готово две године покренуле су малу производњу одеће, кућног текстила и сувенира али старим техникама израде, са мотивима из богатог српског културног наслеђа. На адаптираном тавану породичне куће, уз звуке шиваћих машина и натри настају њихове уникатне, ручно рађене колекције које су необичан спој традиционалног и модерног. Неке од тих рукотворина биле су и репрезентативни поклони страним званичницима.

За израду ових ручних радова, сестре Милојевић су ангажовале и жене из околних села, по угледу на Добрилу Смиљанић, која је некада организовала плетиље за израду чувених џемпера у Сирогојну. Ткање, везење, плетење, хеклање, труковање, шивење поново су оживели у крају надалеко познатом по вештим и даровитим рукама вредних жена. Рађање идеје за ову производњу сеже у даљу прошлост.

- Нана Милена била је врхунска везиља и хекларка, а деда Милинко најбољи ужички кројач либадета и војних шињела у највећем гарнизону у Западној Србији - каже нам Слађана Милојевић. - Нека од његових либадета данас се налазе у Јокановића кући која је споменик културе и етнографски музеј у Ужицу.

Две сестре желеле су да сачувају сећање на нану и деду и да обнове ручно рађене производе које су носиле у детињству, да их осавремене и да их у споју традиције и моде учине комерцијалним. Оживеле су кројачки прибор који су пронашле на тавану и у шупи: машине за шивење, натре за ткање, лењире, књиге, ђерђефе... Сада све генерације ове породице учествују у подухвату, њихова мама Емилија и кума Лепа активне су у месту производње, Слађана је у Београду задужена за продају, а њена ћерка, студенткиња Јелисавета за промовисање на друштвеним мрежама.

- Желимо да допринесемо заштити српске нематеријалне културне баштине - каже Милојевићева. - Сарађујемо са професорима са факултета уметности у Београду, дизајнерима и сликарима који нам помажу у изради шема за везиље. На нашим рукотворинама засад су три мотива: косовски, пиротски и шумадијски, са елементима српске грађанске ношње с почетка 19. века.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ.
Срби се поносе Милевом Марић, а мало ко зна ко је њен РОЂЕНИ БРАТ и да је и он заслужан за КЛОНИРАЊЕ: Руси га славе, а ми смо га ЗАБОРАВИЛИ

Додаје да се ручно рађене минијатуре и свечани столњаци "ослањају" на Мирослављево јеванђеље, шумадијске и косовске цветове, божуре, старе везове... Њихови производи су уникатни, мада постоји мустра, јер, како објашњава, не може ручни рад увек на исти начин да се уради. Има, вели, симболике у томе што је први крој њихових производа настао уз коришћење старог лењира деда Милинка и кројева из његове књиге из 1951. године.


- Као деца смо носиле увек најлепшу и најквалитетнију одећу од природних материјала - присећа се Милојевићева. - Везене, хеклане, штрикане сукње, прслуке, хаљине које су биле мала уметничка дела нане Милене. Капутиће, пелерине и јакне искројене магичном руком деда Милинка.


Према њеним речима, најлепше уникатне свечане хаљине и свилене блузе биле су први узорци сашивени за француске и немачке брендове у ужичкој конфекцији "Деса Петронијевић", где је њихова мама радила. Управо тај спој традиционалног и модерног уткан је од детињства у њихов живот, и покренуо их је да га кроз своје производе сачувају од заборава.

- Планова и изазова је много, али идемо даље храбро - каже Милојевићева. - За сваки нови производ, инспирација су историја, духовност и неисцрпна етнографска грађа нашег народа. Једно је сигурно, нана и деда би били поносни што од наше мале мануфактуре правимо бренд који је већ заштићен у Заводу за интелектуалну својину Србије.


КОСОВСКИ БОЖУРИ МИНИСТАРКИ КОНГА

МЕЂУ купцима Слађаниних и Наташиних рукотворина су успешни предузетници, ИТ стручњаци, домаће и стране дипломате, али су два њихова производа била и репрезентативни поклони за стране званичнике. Појасеве је добила супруга премијера Краљевине Лесото, а пешкир надстолњак са мотивима косовских божура министарка спољних послова Конга.



ЗА ЈЕДНУ ХАЉИНУ 10 ДАНА

СЛАЂАНА Милојевић каже да је производња старим техникама компликована и да је за израду неких одевних предмета потребно и по 10 дана.

- За хаљину са црвеним божурима и тканицама бретела потребно је 18 сати везења и ручног рада, без одмарања - објашњава Слађана. - Када додате дизајнирање, моделовање, кројење и шивење, да би се заокружио читав процес потребно је и до десет дана.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације