Бранко Микулић претио Београду да ће, ако буду дозволили штампање "Моје генерације" Авде Хума, Сарајево "штампати Кочу Поповића".


Најновије издање књиге "Моја генерација" чувеног комунистичког и државног функционера БиХ и СФРЈ и већника АВОНОЈ биће промовисана у петак, у Градској већници у Сарајеву. Организатори промоције кажу да је повод за објављавне књиге, поред сећања на том омиљеном у народу, али у Брозово време пострадалом функционеру, јубилеј 75 година од победе над фашизмом, која треба да опомиње и указује на ваљан пут којим треба да иде свет.


Сенад Авдић, познати сарајевски новинар, каже да је мемоарска књига Моја генерација Авде Хуме објављена непосредно након његове смрти, 1984. године, "јединствено дело које сведочи о једној драматичној, трагичној, али пре свега херојској историјској епохи, оној између два светска рата".


- "Судбоносни дечаци", тако је велики босанско херцеговачки песник Душко Трифуновић назвао генерацију младих песника књижевно стасалих 60-их година прошлог века - каже Авдић.


- Судбоносним младићима (и девојкама) могла би се назвати генерација о којој исцрпно, педантно и прецизно пише Хумо у својим сећањима. Кроз Хумин живот и књигу, која обухвата раздобље од његове ране младости у Мостару до јесени 1943. године, продефиловале су бројне значајнехисторијске и мање историјске личности, његови пријатељи, познаници, саборци, најближи сродници, тако да нема читаоца на простору Босне и Херцеговине, па и некадашње заједничке земље, којег се барем неки делови књиге, личности и догађаји окупљени у њој неће тицати као део његове колективне или индивидуалне историје.


А Муамер Спахић истиче да је Драгослав Дража Марковић, један од челника државног руководства Србије током друге половине 20.века, у својој мемоарској књизи Живот И политика навео да му је Бранко Микулић, тадашњи високи комунистички партијски функционер из Босне И Херцеговине, запретио да ће,ако се неко у Београду усуди да објави књигу Авде Хуме Моја генерација,они у Сарајеву одмах "објавити КочуПоповића".


- Авдо Хумо и Коча Поповић били су врло осетљиве личности Титовог социјалистичког доба – интелектуалци бритког ума, истакнути револуционарикомунисти, храбри партизански ратници, народни хероји, високи државни функционери социјалистичке Југославије... Њихове личне вертикале – духовни профил, широко образовање, морални став И интелектуални интегритет на крају су их неминовно гурнуле у опозицију, испоставило се, ригидном инедемократском систему за који су се тако здушно борили.Иако уверени комунисти,који су се залагали за "диктатуру пролетаријата", обојица су имали грађанско порекло – Коча Поповић потекао је из богате трговачке, а врло угледне и имућне агинске породице - каже Спахић.





Процес његове системске изолације започео је још шездесетих, а кулминирао седамдесетих година прошлог вела, када је у Бачкој Паланци 1971. године одржао чувен иговор у којем се, по узору на француске И италијанске комунистичке другове, заложио за демократизацију социјалистичког друштва увођењем вишепартијског система. Остао је усамљен, изолован , а онемогућено му је било какво јавно деловање.


- Авдо Хумо био је образован, рафиниран, аристократски одмерени увиђаван човек - истиче Спахић.


- Његово конспиративно име у време илегалног рада било је "Културни". Умро је у Опатији 1983. године од последица срчаног удара.


Књига Моја генерација први пут је објављена тек након ауторове смрти, 1984. године и то наког дугогодишњих забрана и опструкција тадашњих босанскохерцеговачких комунистичких првака. Иако књигу готово инстинктивно можемо сврстати у домен мемоара, због мешања стилова и тематских целина она се жанровски, заправо,гнезди између аутобиографије и мемоара. У првом, "аутобиографском", делу аутор приповиједа о прошлости своје породице, успоменама из детињства, свакодневном животу те ширем друштвеном (политичком, али и приватном) окружењу у којем је живио. У другом делу књиге Хумо не "субјективизира нарацију" и готово искључиво сведочи о политичким односима и процесима у којима је судјеловао.


Прочитајте још: Тита и Ранковића завадиле су жене!


Авдо Хумо је од интелектуалаца, а поготово од књижевника , Хумина генерација, према сведочењу ове књиге, била је ближа социјалној и патриотској поезији Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Алексе Шантића, али и тада превођеној литератури у издавачкој кући "Нолит". Помало је парадоксално да упркос очитом презиру који је имао према "истакнутим међуратним писцима", његово писање – стилистички и епохално – припада оном истом моделу приповедачког реализма који је на најрепрезентативнији начин афирмисао 20-их и 30-их година 20. века мајстор приповедачке прозе Иво Андрић. И сам се Хумо у неким од најуспелијих казивања у овој књизи приближио врхунском приповедачком мајсторству: избор и градња ликова, заплет, заокружење обично трагичних судбина, атмосфера дубоке, страствене, необуздане, самоуништавајуће чулности (које толико има у прозама његовог амиџе Хамзе Хуме), трагичан понор између двају епоха... – све је то сабрано и изражено у маниру праве, расне литературе.





- Библиотека Босански портрети,у којој ће бити објављена Хумина Моја генерација, у себи окупља најдрагоцјеније што је ова земља имала и има – људе! Авдо Хумо био је редак, драгоцен и велик човек, а његова књига Моја генерација без икакве сумње спада у ред највећих домета босанскохерцеговачке политичке есејистике и мемоаристике, али и успоменске књижевности уопште - закључује Хумо.