СРПСКИ математичари се високо котирају у свету, и то је велики успех ако се узме у обзир чињеница да смо ми мала земља. Да бисте се бавили математиком, није вам потребна лабораторија, скупи апарати, потребна је воља, страст, ентузијазам, приступ базама података са радовима и, наравно, оловка и папир.

Овако, за "Новости", говори Драгана Цветковић Илић (42), редовна професорка Природно-математичког факултета у Нишу, која је недавно изабрана за члана Управног одбора најзначајнијег светског математичког удружења за линеарну алгебру (ИЛАС). Драгана је прва добитница награде за жене у науци, коју од 2010. године додељује Унеско у сарадњи са нашим министарством просвете, науке и технолошког развоја.

- Верујем да се склоност ка математици на неки начин наслеђује, али је рад свакако неопходан. Математику студира само онај који је заиста воли, јер се по правилу за ову професију не везује неки велики новац, или положај. Да ће математика бити моје животно опредељење, знала сам још у гимназији, да би се касније на Природно-математичком факултету у Нишу љубав према овој науци потпуно учврстила. Математика је наша свакодневица, мада тога некада нисмо свесни.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Професор математике решио проблем из доба антике: Беранац доказао да је могуће конструисати квадратуру круга

Цветковић Илић објашњава да за бављење науком није довољна само мотивација, већ је потребна и подршка институција и државе. Министарство просвете је обезбедило приступ одређеним базама података, те су научни радови у великој мери доступни. Интернет је избрисао сва територијална ограничења јер данас путем мејла могже да се контактира с научницима из било ког дела света, да се размењују идеје и радови.

На питање како то да се није одлучила да оде у иностранство, иако је прилика свакако било, она каже:

- То зависи од особе и њених тежњи и од тога шта заправо жели од живота. Нисам отишла и мислим да нећу отићи, зато што је мени овде најлепше, окружена сам људима које волим. Овај посао ми пружа могућност да доста путујем и упознајем различите делове света. Наравно да су услови бољи на страним универзитетима, али и наша држава покушава да кроз низ мера подржи и задржи научнике у Србији. Можда мање у томе успева када су у питању експерименталне науке, али свакако се иде у позитивном смеру.


Специјално одељење за надарене математичаре у нишкој гимназији "Светозар Марковић"


Проф. Драгана Цветковић Илић додаје да постоји много начина за унапређење положаја наставника и истраживача. Један део активности се већ реализује кроз Фонд за науку који је покренуо низ пројеката, а прву шансу су дали младим научницима.

- Дата им је прилика да буду вође тимова, да износе и реализују иновативне идеје, и то је оно што је раније недостајало. У даљим циклусима добиће прилику и искусније колеге и већи тимови. Такође, постоје европски фондови преко којих се могу пронаћи одређени извори финансирања - вели професорка која више од 15 година предаје ученицима специјалног одељења за надарене математичаре у нишкој гимназији "Светозар Марковић". - Препознајем код њих велику љубав према математици, која је и мене водила, тако да ова наука има будућност у Србији. Радост када реше неки наградни задатак и истрајност у раду када пропусте одмор, то је управо оно што ме инспирише да радим са овом децом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Математика ме чини бољим човеком


РАДОВИ КАО "УЛАЗНИЦА"

Друштво за линеарну алгебру (ИЛАС) са седиштем у Америци основано је 1989. године. Драгану Цветковић Илић је за чланство у управном одбору номиновала петочлана комисија врхунских математичара из ове области. "Улазница" су, претпоставља, били њени радови и излагања на конференцијама. Мандат им почиње 1. марта и траје три године.


Природно-математички факултет у Нишу


ПОРОДИЦА

ДРАГАНА Цветковић Илић признаје да није лако бити жена у науци.

- У кући сам мајка и супруга и наравно да имам доста обавеза, али све то доноси и много задовољства. Није све лако ускладити, али је изводљиво - поручује мајка двеју девојчица.