АУТОР Сретењског устава Димитрије Давидовић на много начина ушао је у српску историју. Поред осталог, сматрају га првим српским новинаром. Давидовић је као талентован младић студирао филозофију, а затим медицинску школу у Пешти, да би се потом пребацио у Беч. Никада није завршио студије медицине, јер је био силно мотивисан да у том граду покрене "Новине Сербске" што му је 1813. године пошло за руком. Стога га основано сматрају првим српским новинаром.

Посао издавања првог српског часописа обавио је у сарадњи са Димитријем Фрушићем, који је ипак завршио медицину и посветио се лекарском послу, док је Давидовић остао у Бечу и после слома Првог српског устанка, дочекао Вука Караџића и проту Матеју Ненадовића. Заједно су радили за српску ствар, да би Давидовић ускоро почео да учи штампарски занат и купио штампарију.

Дипломатски део Давидовићеве каријере уобличен је његовим преласком у Србију, од 1821. године, када је постао кнежев секретар. Од 1829. до 1831. био је члан кнежеве делегације за преговоре са Турцима у Цариграду, где је показао врхунску дипломатску и преговарачку вештину. Многи успеси пре хатишерифа приписани су управо њему. У другој половини каријере није био у великој кнежевој милости, напротив.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Народ још не зна шта за нас значи Сретење


Иако је био творац Сретењског устава, наставио је да пише у својим "Сербским новинама", па се одважио да критикује британску империју и Француску које су се у Цариграду понашале на штету Русије. То се кнезу никако није допало, па је смењен са места уредника, морао је да остане у Крагујевцу и да буде секретар господар Јеврема, кнежевог брата.

До краја је остао у немилости кнежевој, и после пада Устава, тако је било до Давидовићеве смрти. На крају се повукао у Смедерево, где је умро 1838. године. Сахрањен је у Храму Успења Пресвете Богородице.