ИНДУСТРИЈАЛАЦ Матија Мата Ненадовић у родном Ваљеву подигао је 1900. године прву хидроелектрану у Србији! Наставио је, тако, борбу за напредак Србије, коју је започео његов деда, знаменити прота Матеја Ненадовић, син погубљеног кнеза Алексе, који је као војсковођа, државник и дипломата активно учествовао у ослобођењу од Турака и дао немерљив допринос стварању модерне српске државе.

У почетку, производила је једносмерну, а неколико година касније генератори су промењени на Теслин систем, на наизменичну струју. О увођењу градског осветљења, тадашње "Вечерње новости" известиле су да "Ваљево представља ноћу једну чаробну слику... Ваљево од тог дана такорећи плива у мору светлости. Нарочито је чаробна Београдска улица. У дужини од километар и по има она врло велики број сијалица и све у једној линији. Када се увече пусти струја види се само једна ватрена линија, која толико изгледа дивније, што се та линија укршта и иде упоредо са другим светлосним линијама из осталих улица. Нарочито је диван поглед са Брђана и многи грађани вечером се пењу на вис, да уживају у том дивном призору..."

- У то време, Београд је већ седам година имао електричну енергију, коју је добијао из термоелектране, тако да је у Ваљеву подигнута прва хидроцентрала у Србији, на реци Градац, у великом породичном млину Ненадовића, недалеко од ушћа у Колубару - објашњава др Владимир Кривошејев, историчар из Ваљева. - Док су се многи велики градови, па и неке светске метрополе, још служили фењерима, Ваљево се купало у светлости сијалица. Према сачуваним списима, те вечери, када је осветљење пуштено у рад, готово сви житељи Ваљева сјатили су се на Брђане, да са брда виде призор осветљеног града, који су обасјавале три лучне боген лампе од 600 свећа, постављене пред Окружним судом и хотелом "Гранд", као и стотинак обичних сијалица.

Хидроелектрана Матије Ненадовића


Матија Мата Ненадовић син је Светозара, школовао се у Бечу и Хајделбергу. Био је и председник ваљевске општине. Од 1908. године био је у служби француског Друштва борских рудника. Умро је у Београду. Унук је два председника Владе Србије - проте Матеје, првог председника Правитељствујушћег совјета, и Ђорђа Протића, књажевског намесника. Праунук је кнеза Алексе и војводе Јакова Ненадовића, првог министра унутрашњих послова Србије, Јована Протића, такође члана Совјета испред највеће Пожаревачке нахије и гружанског кнеза Петра Топаловића. Матијин отац Светозар погубљен је због учешћа у завери против кнеза Михаила. А Матиног сина, др Момчила Ненадовића стрељали су 1943. године Немци, јер је лекарску помоћ пружао припадницима Југословенске војске у отаџбини.


- Био је Матија и глава старије, Алексине гране Ненадовића, крајем 19. века код њега су била сва породична документа, заставе, оружје, које су касније његови потомци поклонили Народном музеју Ваљево - истиче Кривошејев. - Урадио је и прецизан родослов Ненадовића. Са Косаром Здравковић, из Београда, имао је четири сина и три ћерке.

Панорама старог Ваљева

За руководство општине и највећи број Ваљеваца хидроцентрала је била потпуна непознаница, те је суд одлучио да се о њеној градњи изјасне грађани. Било је и противника електрификације вароши, па је дан уочи гласања месни одбор Радикалне странке позвао своје чланство да гласа против. Међутим, од 323 грађанина, само десеторо није било за градњу хидроцентрале!

- Ово је, вероватно, било прво гласање грађана на ову тему - каже Кривошејев. - Турбина од 20 коњских снага произведена је у немачком граду Готи, а динамо-машина јачине 12 киловата једносмерне струје у познатој берлинској фирми АЕГ. Чим су радови на централи завршени, председник Суда општине ваљевске одредио је комисију која је имала задатак да одреди места на улицама где могу да буду постављене сијалице за јавну расвету, што је урађено за само десетак дана. Тако је, захваљујући једном Ненадовићу, Ваљево постало, после Београда, први град у унутрашњости тадашње Краљевине Србије који је добио електрично осветљење. Матија је, тако, наставио оно што су започели његови славни преци - модернизацију и сврставање Србије у ред савремених држава Европе. То су и после њега наставили многи Ненадовићи.

Др Владимир Кривошејев

МНОГИ ХТЕЛИ ЕЛЕКТРИКУ

- МНОГИ Ваљевци похитали су да у домове уведу електрично осветљење, занатске и трговачке радње, па убрзо Ненадовића хидроелектрана више није могла да подмири све потребе за струјом - каже наш саговорник.

- Матија је зато у селу Дегурић купио парцелу да на реци Градац гради нову централу, која је, по неким изворима, завршена 1905. Међутим, Матија се повукао из фирме, коју је преузео нови власник. Поставља се, зато, питање да ли је уопште учествовао у градњи друге електране. У почетку, у граду је било око 1.000 сијалица, а електрично предузеће имало је само три радника - машинисту који је укључивао и искључивао осветљење, електричара и инкасанта, који је, пошто није било струјомера, утрошак наплаћивао паушално, од сијаличног места.

КИБИЦЕРИ

ПИШУ ондашње "Вечерње новости" да "због чаршијских гласина да ће код сваког кибицера електричне светлости који директно и дуже гледа у боген лампу наступити слепило, појединци су користили огарављена стакла како би се заштитили од ове пошасти - електричне светлости која је, по њима, кварила очи!"

Хидроелектрана Матије Ненадовића данас не постоји, на њеном месту је парцела ваљевске Електродистрибуције.