ЕДИСОН је изумео сијалицу, а ја сам је први потковао и то "на хладно"! - поносно ће за наш лист Живота Денић (60), самоуки уметник из Лапова, мајстор бројних заната.

Идеја му је, вели, "синула" тако што је сијалицу најпре загревао да би је обликовао. Доводио ју је до усијања, као приликом израде у фабрици, а онда је бушио или моделирао. Док је врућа, оцењује наш саговорник, прилагођава се. Чим се охлади, пуца. Тако је схватио да може да се загреје само једном и да за све што жели да уради има само једну прилику.

- Дошао сам на идеју да поткујем сијалицу "на хладно", бушећи је дијамантском иглом зубарске бушилице - открива Живота за наш лист. - Тајна је у прављењу потковице од олова, које је врло прилагодљив метал. И уз то, потребно је много стрпљења и одлична концентрација.

Пре сијалица опробао се у поткивању јаја, умећа које је било нека врста дипломског рада за шегрте који су некада учили занат код познатих ковача. Ако је шегрт био довољно вешт да поткује јаје то је значило да је "поткован" за самостални рад и да је дотакао круну ковачког умећа.

- Допала ми се и симболика, јер су потковано јаје својој вољеној остављали у мушкатле на прозору - шеретски ће Живота. - То би за родитеље девојке којој је јаје поклоњено значило да је он добра прилика, јер је велемајстор који ће моћи добро да зарађује.


Будући да воли да ради у камену, наш саговорник је пре неколико месеци почео да користи и технику кресања кременом, односно ударање камена о камен. На тај начин прави камене секире и врхове за копља, стреле или ножеве.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Горан је нови српски гинисовац: Његова лудаја дуга је скоро четири метра (ФОТО)


- Најважније ми је да се опробам у нечему што не ради готово нико - вели Живота. - Много читам на интернету, а потом сам испробавам. Наишао на јапанску технику суисеки. Најпре у реци треба да нађем камен који личи на брдо и планину, да га очистим, а онда према његовом облику урадим дрвено постоље. Биће то прави изазов.


МЕДВЕД ОД БАГРЕМА

ПОНОСАН је Живота и на своју етно-авлију оплемењену скулптурама, мозаицима од камена, старинским предметима... У њој доминира медвед од багрема званог морски гледић, чије је семе са Солунског фронта донео Љубомир Милошевић. Посадио га је крај колибе на Морави. Багрем је порастао око 20 метара, а пречник му је био око метар. Пре неколико година олуја је поломила врх, а Живота је од Љубомировог унука купио отпале окрајке.