До слободе стигло 105 логораша: Сећање на први оганизовани пробој из нацистичког логора у Европи

Јелена ЋОСИН

среда, 12. 02. 2020. у 10:41

До слободе стигло 105 логораша: Сећање на први оганизовани пробој из нацистичког логора у Европи

Фото Ј. Ћосин

Пре 78 година у Нишу је команду да се крене преко жичане ограде дао заточеник Бранко Бјеговић студент права

ПРЕ равно 78 година, на данашњи дан, раке на Бубњу су биле ископане. Биле су "спремне" за логораше у Нишу. У зло време када је важило правило "сто Срба за једног немачког војника", одмаздом фашиста је било планирано да заточеници буду стрељани због страдања десетина немачких војника код Лесковца. Онима чија су се имена нашла на списку смрти преостало је само једно - да преко бодљикаве жице, по сваку цену, побегну!

Логор на Црвеном крсту у Нишу, који сада носи име Меморијални комплекс "12. фебруар", данас обележава 78 година. Србија и Ниш сећају се првог организованог пробоја нацистичког логора у Европи. Бекство намучених логораша управо је оно по чему је концентрациони логор у Нишу јединствен, због чега је и овај град у то време био на мапи Европе једина светла тачка!

- Пробоју логораша, претходила је офанзива Немаца јужно од Лесковца - прича за "Новости" Небојша Озимић, историчар и кустос Народног музеја у Нишу. - Тада је у борбама са партизанима погинуло више десетина Немаца, а на снази је била одлука о стрељању цивила: "Сто за једног". Логораши су преко доктора Велизара Пијаде добили информацију да се за њих копају гробови на Бубњу и да предстоји масовно стрељање као освета за оно што се догодило. Нису имали другог избора него да почну међусобно да склапају договоре.

У плановима логораша, по речима нашег саговорника, најпре је требало да се бежи кроз капију.

- Немци су, међутим, сазнали за то па су поставили митраљезе - каже Озимић. - Када су изашли на ноћну шетњу логораши су видели да су Немци дознали за план, па су одлучили, према сведочењу преживелих логораша, да Бранко Бјеговић, студент права, из затвора да команду да се иде преко жичане ограде. Од 147 логораша из собе 12 који су започели пробој, њих 105 је успело да побегне.


Бекство је одјекнуло као бомба и, како тврди наш саговорник, после тог бекства уследила су стрељања. Масовна стрељања на Бубњу.

- Из сећања преживелих логораша сазнали смо да је прва група која је дошла до самих жица, ту и остала. Они су највише изгинули - објашњава Озимић. - Бранко Бјеговић је успео да побегде. Домогао се партизанског одреда и од партизана је сазнао да су неки логораши остали рањени у снегу. Вратио се да их потражи. На путу је наишао на немачку патролу и војници су га убили.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Одлазак чувара сећања на нишки логор


Нацистички логор на Црвеном крсту у Нишу је основан септембра 1941. године. До тада је то била касарна Коњичког пука "Милош Обилић". Априла 1941, служила је за прихват ратних заробљеника. Већ од септембра, што кореспондира са првим акцијама против окупатора, првим борбама у Србији и потребом Немаца да стану отпору на пут, стиже мучка наредба: "Сто Срба за једног немачког војника" и подизање концентрационих логора.


У почетку, логор у Нишу је био на малој површини са једном зградицом. После другог бекства, децембра 1942. године, Немци су га доградили и ојачали.

Неки извори указују да је у логору било од 30.000 до 35.000 заточеника, а званични подаци говоре да је на различитим локацијама убијено или стрељано око 10.000 мученика из овог логора.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Логор Аушвиц је постао симбол страхота: Фабрика смрти у земаљском паклу заустављена пре 75 година


ЖИЛНИК РОЂЕН У ЛОГОРУ

НАШ познати редитељ Желимир Жилник рођен је 1942. године у нацистичком логору Црвени крст у Нишу, где је, као чланица покрета отпора, била заточена његова мајка Милица. О његовом боравку у овом стратишту и данас сведоче његове плетене патикице.




Пратите нас и путем иОС и андроид апликације