ДОК старијој генерацији Маргит Савовић (68) не треба посебно представљати, јер одлично памте њену харизматичну појаву, бритак језик, и, што не бисмо рекли, извајане ноге, које су обележиле политичку сцену деведесетих година, млађе генерације је углавном познају са катедре или са снимака њених гостовања.

Као функционерка Социјалистичке партије Србије и министарка за мањинска права из политике се повукла после 5. октобра, а у пензију је отишла са катедре Факултета педагошких наука у Јагодини и то после више од четири деценије рада. Пензионерске дане проводи једнако динамично и активно и то углавном на релацији Београд - Будимпешта - Даблин, јер јој у престоници Мађарске и Ирске живе ћерка и син са породицама.

- То је моја релација током целе године и већ је постала навика, тачно знам када ми полеће авион, када седам у ауто, када стижем... Као и велики број младих и моја деца живе у иностранству, и да не одем код њих питање је када бисмо се уопште видели. То је јако тужно - прича нам Маргит, која нас је дочекала у свом дому у центру Београда. - Не познајем ниједног колегу са факултета да му бар једно дете није у иностранству и стално причамо ко иде у Немачку, ко у Кину, Француску да бисмо видели унуче. Имам троје унучади и жао ми је што време које смо изгубили нећу моћи да вратим, што се виђамо само кад ја тамо идем, а питање је колико ћу још моћи да путујем.

Поред породичних путовања, Маргит често путује и за своју душу.

- Укупно сам радила 41 годину, а од тога сам 30 година предавала. Ни данас нисам престала са активностима јер Педагошки факултет у Јагодини има сарадњу са вишом школом у Мађарској и честе су размене студената и професора, а ја организујем та студијска путовања - додаје бивша професорка математике и доктор педагошких наука. - Одржавам контакте са друговима из средње школе, једном месечно се састајемо у Бекешчаби, а када сам отишла у пензију обећала сам себи да ћу током године штедети колико могу како бих се за свој рођендан почастила неким путовањем.

Прошле године је била на Сицилији, недавно се вратила из Барселоне, а догодине, ако буде живота, путоваће у Јерусалим. Једна банална пословица, каже Маргит, вели нам да ако не волиш себе не волиш ни друге.

- Али, дуго човек нема времена за себе и зато је пензија време када себи можете све да дозволите, па и да деци понекад кажете "не" - казује наша саговорница. - Када су се осамосталили мислила сам сад је све прошло, а онда су стигли унуци и само се шири круг оних о којима треба да се бринете. Али највећа брига је за себе. Имам 68 година и колико имам још позајмице на овој планети не знам, али желим да прође онако како мени годи.

У слободно време Маргит решава судоку, чита књиге, сваки дан прошета бар сат времена, виђа се са пријатељима... За њу је, како каже, досада страна реч.

- Здравље ме добро служи, живим здравим начином живота, већ 26 година сам изворни вегетеријанац и строго се придржавам дијете по крвним групама и не жалим се, имам енергије, а и довела сам килажу у ред. То ми много помаже да и даље будем активна и физички и духом - истиче Маргита.

Чуди се када млади кажу да је им је досадно, али ни данашњу омладину не може да упореди са својом генерацијом.

- Иако смо пре 50 година били сиромашнији, имали смо више сигурности него сада. Животни пут је ишао напред, завршавали смо школу, знали смо да она вреди и да ћемо врло брзо наћи посао, да ћемо од плате пристојно да живимо, да ћемо стварати породицу и да ће све ићи својим током. Данашња омладина то нема. А омладина је по природи нестрпљива, хоће све и одмах.

 

Зато она младима увек саветује да пре свега имају стрпљења и да на свом путу буду своји.

- Жао ми је што се индивидуалност изгубила, угушена је. Времена никада нису била лака, али треба бити стрпљив и истрајати - поручује Маргит.


УВЕК САМ ИМАЛА СВОЈ СТАВ

СВОЈОМ појавом на политичкој сцени у смирају 20. века Маргит Савовић дала је ветар у леђа многим припадницама лепшег пола да себе пронађу у овој сфери друштвеног живота. Међутим, није задовољна оним што данас видимо.

- Нажалост, жене су сада младе, лепе и изазовне, атрибути су у првом, а памет у другом плану. Иако их статистички има више у руководећим структурама, саме жене се нису потрудиле да буду оригиналне и да се истакну, већ и даље слушају мушке колеге - сматра политичарка. - Ја сам својевремено била самостална, нисам трчала по своје мишљење, већ колико год сам могла стајала иза својих ставова. Била сам често у мањини, била надгласана, али то је био мој став.