ДОБИЛИ смо плазма телевизор, лаптоп, судове... ма добили смо пуно поклона...

Док улазимо у скромно опремљен дом Вучићевића из куршумлијског насеља Баћоглава, тринаестогодишња Милица нам радосно прича да су их током претходна два месеца обилазили бројни хумани људи. Доносили су им, каже, и слали поклоне због којих су она, њен годину дана млађи брат и мајка Милијана и даље у неверици.

И док истиче да јој је брат, који је недавно био на лечењу у прокупачкој болници где су га запазили ученици медицинске школе из Прокупља који су покренули причу о овој породици, отишао код рођака у село у околини Прокупља, ова девојчица дочекује и мајстора да им прикључи телевизор који су добили.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Мали Александар (11) није имао ни своју пиџаму, а крај болничке постеље ни воће, ни слаткиш, ни воду. А онда су будући прокупачки медицинари одлучили то да промене

- Ја сам се мало разболела од грипа, али није ништа страшно. И даље бринем за здравље деце. Јер осим сина коме је оболела јетра, ћеркица ми болује од епилепсије. Али, после текста о нама јавили су се многи хумани људи који су нам послали новац. То сам оставила у банци на име деце, тако да смо сада заиста безбрижни - говори Милијана.

После приче о малом Александру, који је у прокупачкој болници лежао без посета и поклона, Вучићевићима је почела да пристиже помоћ у храни, огреву, гардероби, новцу... Сада, вели ова жена, осим за основне потрепштине, новца има и за лечење деце.

Милијана је препуштена сама себи, од када јој је пре седам година преминуо супруг, настојала је како год зна да отхрани и ишколује децу. И све то од 10.000 динара пензије коју прима на име покојног супруга и дечјег додатка.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Александар (11) лежао сам у болници, није имао ко да га посети: Болест и немаштина притисли породицу крај Куршумлије

Због тога су, стидљиво признаје, далеко више трпели гладни, јер је део новца издвајала за лекове деци. Та њена мукотрпна прича као и многе, можда би остала далеко од очију јавности, да њен Александар није лежао у прокупачкој болници. Његова ладица у соби педијатријског одељења била је празна, чак и без флашице воде јер мајка није могла да му је приушти. Све док дечака нису приметили ученици трећег три разреда прокупачке Медицинске школе, који су у болници били на пракси и који су у сарадњи са професорком практичне наставе покренули акцију сакупљања помоћи за дечака.

- Надамо се да ће нам стићи шпорет на дрва - одговара Милијана на наше питање да ли им нешто недостаје.


ЗАХВАЛНОСТ

УЧЕНИЦИ Медицинске школе и њихове професорке први су мом Аци однеле поклоне док је боравио у болници. Купили су му свашта. И пиџаму коју није имао, и воће и слаткише. Док је био у болници ја због трошкова превоза нисам могла ни да га посећујем нити да му било шта купим - прича Милијана кршећи руке.

Сада, после готово два месеца откако јој се син вратио са лечења, каже да се срећа осмехнула и њима и путем нашег листа захваљује се хуманим људима широм земље.