АНА ИЛИЋ (25) болује од Фридрајхове атаксије, ретке болести о којој се не зна много. Са свим недаћама коју ова болест носи, девојка из Владичиног Хана, која живи у Нишу, написала је три књиге поезије. Када је Ана по завршетку средње школе изразила жељу да студира филозофију, родитељи и брат су спаковали кофере и преселили се у Ниш како би јој били подршка. Чини се брзо, Ана је у предвиђеном року стекла диплому Филозофског факултетa. Прижељкује посао у струци, али у међувремену, незаустављиво креативна девојка одлучила је да покрене модно-уметничку причу под паролом "Обуци поезију". Дизајнира мајице које су урађене дигиталном штампом, а сви они који купе мајицу добијају на поклон и њену збирку песама "Утрнуле речи".

- Поента у целој причи је ширење културе, приближавање уметности. Смештање уметности у свакодневицу, као што су покушавали авангардисти. Не допада ми се та отуђеност књижевности, усамљеност поезије, аутономија уметности у односу на живот. За мене је све исто и повезано, користим традиционалне уметности сликарства и поезије, и комбинујем са новом уметношћу - графичким дизајном, и љубав ка свему томе је изражена на нов начин, a то су мајице са штампом - каже Ана за "Новости".

У понуди су принтови са, на пример, стиховима песме "Santa Maria della Salute", а на фотографији Брасеја "Четири годишња доба..." или Шарла Бодлера "Химна лепоти" на слици Густава Климта "Дама са шеширом и бом пером". Она наглашава да је зона комфора за поезију увек била искључиво књига, зато ово што ради носи назив "Поезија није само за књиге".

- Многе књиге остају непрочитане и многе песме незапажене због тога. Просечан човек у животу "прочита" доста више мајица него песама. И зашто да то не буде исто? Уверила сам се да није тачно да људи не воле поезију, можда неће свако прочитати збирку песама, али се свако може пронаћи у бар једној песми, и пожелеће да је носи. Уз добар дизајн, наравно - каже Ана Илић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Она има само ГОДИНУ дана и болује од најтежег облика спиналне мишићне атрофије, а на НЕОПХОДНУ терапију ЧЕКАЛА је 9 месеци: Уна из Црвенке коначно ће да добије лек

Иако су сада на мајицама светски позната песничка имена, кад је Ана покренула акцију у игри су биле њене песме и илустрације из њених књига које је радио илустатор Кристијан Хранисављевић.

- С обзиром на то да сам завршила IT Akademy из области графичког и видео дизајна, у почетку сам само експериментисала с дизајном, и вежбала. И онда ми је пала на памет идеја, коју је препознао, подржао и много унапредио Милош Антић, власник фирме која се бави израдом мајица са принтом, који је и сам веома иновативан, креативан и предузимљив, па је позитивно утицао на мене. Склопила сам договор с том фирмом, и они су ми изашли у сусрет више него што сам очекивала. Тако је почело - присећа се Ана како је све кренуло.

На мајици Анина поезија

Иако многи књижевни критичари имају само речи хвале за њене стихове, ова скромна девојка не жели да ова прича буде њена лична промоција, већ промоција културе.

- Скоро сам избацила сет дизајна са најлепшом љубавном поезијом и ремек-делима сликарства најбољих светских песника и сликара, поводом Дана заљубљених, а за пролеће спремам још и другачије сетове, нове песнике, сликаре, другачији дизајн, наградне игре... Уживам у сваком тренутку овога, јер истражујем дивне ствари које сам увек волела, и креирам свим срцем - завршава Ана.

Цена сваке беле мајице је 1.300, а црне 1.600 динара. Производи се продају преко интернета, а најчешћи купци су млади људи. Ана у њихов живот уноси осмех и учи их да поруку о себи шаљу стиховима на којима предњаче љубавни. Млада девојка коју је болест везала за инвалидска колица, покушава да заради новац за живот попут многобројних вршњака широм Србије, а на тај начин обезбеђује новац за терапије које јој олакшавају терет болести о којој се мало зна и са којом се Ана бори свакодневно.

На мајици Анина поезија

ЗБИРКА УЗ НАРУЧЕНУ МАЈИЦУ

Откако је почела са дизајнирањем мајица Ана каже да је поклонила више збирки "Утрнуле речи" уз наручену мајицу него што их је продала откако је збирка изашла. Каже да се не стиди због тога, јер је "критички добро прошла", само људи нису куповали књиге. Додаје да зна да не жели свако да прочита целу збирку, али то не значи да људи не воле поезију или оно што она може да пружи бар кроз једну песму или стих, или мисао вођену поезијом. Ана сматра да је само било потребно поезију пласирати на мало пријемчивији начин да би се извукла из многобројних неотворених књига.