ЧЕШКА земља је словенски Оксфорд. Одавде су Ћирило и Методије, браћа из Солуна, кренула у ширење словенског писма. Православна црква чешких земаља и Словачке, какав је њен пуни назив, обновљена је 1921. након скоро 900 година, по благослову Српске православне цркве. Први чешки владика постао је свештеник Горазд (Матеј Павлик) који је разочаран у католичанство отишао у Хопово, да би га 1921. рукоположио српски патријарх Димитриј у Саборној цркви у Београду. Митрополит Горазд, носио је жезло - поклон Михајла Пупина.

Овако, у даху, за "Новости", говори протојереј Срђан Јаблановић, наш свештеник у престоном Прагу, појашњавајући откуда толика блискост Срба и Чеха.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: У Западном Лондону Срби се окупљају "Код Пиркета": Пиротска храна у британској престоници код Дејана доводи и наше спортисте

Додаје: Много је патријарх Горазд учинио на обнови православља у Чешкој. Немци су га стрељали, заједно са чешким падобранцима атентаторима на заповедника за Чешку генерала Хајдриха. Атентатори на тог човека, чијој се суровости дивио и Хитлер, крили су се у Храму Св. Ћирила и Методија у Прагу. Уосталом, у Чешкој се налази наш северни Газиместан, логор Јиндриховице у коме је током Великог рата умрло више од 7.000 наших.

Протојереј додаје да је ту и тамница Терезин у којој је 28. априла 1918. скончао Гаврило Принцип, а везе Срба, Чеха и Словака су далеко дубље и топлије него што се о томе зна и пише. Када дође прилика за то, Чешка ће бити земља која ће исправити грешку признавања Косова, тврди протојереј Срђан.

Свештеник родом из Приштине скоро две деценије је "чувар душа" 130 наших војника чије се кости налазе у крипти Цркве Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу. Централно место у крипти храма заузима крст посвећен краљу Александру Карађорђевићу, у чијем дну је положена његова крвава кошуља после атентата у Марсеју. Приповеда протојереј Јаблановић да православни Чеси редовно походе светињу.

Јереј Срђан Јаблановић са даром Пупина чешком патријарху

Краљ Александар не само да је знатно помогао изградњи нашег храма у Прагу, већ је заслужан за обнову Православне цркве чешких земаља 1921. године. Највеће звоно које и данас звони у Прагу, јесте дар краља Александра даровано на Видовдан 1928. године.

Све до 1947. године, Православна црква чешких земаља и Словачке била је "под капом" СПЦ, када је на молбу Руске православне цркве прешла под њену јурисдикцију, да би им они 1951. дали самосталност коју је Васељенска патријаршија признала 1998.

- Цркву Успења Пресвете Богородице подигли су 1925. године руски емигранти, избегли од крвопролића Октобарске револуције. Како су ми говорили потомци избеглих Руса, део њихове аристократије је отишао у Париз, а интелигенције у Праг. Свакако је и Београд био значајан центар њиховог станишта. Где год да су дошли по Европи и свету међу првим стварима које учине јесте да подигну цркву. Тако у Тунису, у Бизерти 1920. подижу храм Светог Александра Невског, помажу обнови истог храма и у Београду а ево, овде, у чешкој престоници и овај храм на гробљу Олшани, по пројекту руског архитекте В. А. Бранта. Намењен је и као молитвено место, али и простор око њега за сахрањивање православних. Недавно смо свечано обележили 90. годишњицу његовог освећења. Храм су, иначе, освештали, у то време, владике, Горазд прашки, Сергије из Париза и шабачки Михаило. На прослави у Руском дому у Прагу учествовао је и хор "Бели анђео" из Београда, који су извели стихиру Светом Сави и две песме са Косова и Метохије - прича протојереј Јаблановић.

Део крваве кошуље краља Александра страдалог у Марсељу

Спомен-костурница Јиндриховице у близини Карлових Вари, у којој почивају кости 7.100 Срба и 189 Руса из Првог светског рата, подигнута је 1932. под покровитељством краља Александра и председника Чешке Томаша Гарика Масарика, који су били у веома пријатељским односима. Освештали су је владика чешки Горазд и владика Доситеј, који је добро говорио чешки језик и био задужен од стране наше цркве за помоћ чешкој цркви.

- У селу Јиндриховице 130 километара од Прага је - наш северни Газиместан. Ту леже кости више од 7.000 наших сународника који су умрли у логору Кундк, највећем у Аустроугарској у том рату, као ратни заробљеници. Сваког Видовдана служимо им парастос, а ове године наш и чешки режисер Сањин Мирић је за њихову телевизију снимио филм о том страдању - каже протојереј.

Подсећа Јаблановић и да је на "северним српским Газиместанима", логорима Неђмеђер, Дунајска Стреда, Шоморин у Словачкој, укупно покопано више од 17.000 српских патриота, заробљеника у Великом рату.

Патријарх Горазд отишао у смрт добровољно

Прича српски свештеник да Чеси знају своју историју и да је цене више него ми. Владика СПЦ Горазд је див јунак њихове историје. Када су атентатори на "прашког касапина" Хајдриха ухапшени у православној цркви и пошто су објављена имена падобранаца Јозефа Габчика, Јана Кубиша и Јозефа Валчика, који су долетели из Лондона, владика Горазд је одмах ухапшен. Тражио је да њега стрељају "као кривца" иако, кажу, није ни знао да се британски командоси крију у храму. Он и његови свештеници су погубљени од СС-оваца заједно са више од 2.100 Чеха.

- Црква Успења Пресвете Богородице где служим јесте нека врста верске вертикале хришћанства у овом граду. У порти леже кости Карела Крамаржа, првог премијера Чешке из 1918. који је уз Масарика био лидер земље поново настале из пропале империје. Он је био један од најбогатијих Чеха и у његовој вили је данас председничка резиденција. Ту леже и Ипатијеви, породица из Јекатеринбурга у чијој је кући угашена лоза Романових 1918. Они никада потом нису хтели да кроче у своју кућу у Русији, него су мир Божији нашли у нашој порти - истиче Јаблановић.

Православна црква на Олшанском гробљу / Фото Приватна архива

Препознају овде Србе по Новаку, Кустурици, Бреговићу... Много је и незваничних српских амбасадора у Прагу.

- Јарослав Фолдина и Милутин Илић веза су наших људи са политичким и бизнис естаблишментом у Чешкој - каже наш саговорник. - Весо Ђорем, угоститељ и власник култног ресторана "Лука Лу" је пре десетак година основао манифестацију "Лето на Влтави", фестивал на сплавовима на којима су наступали и Бреговић, Кустурица, "Забрањено пушење", многи балкански, европски и светски рок састави, класичари. То је најлепши празник у Прагу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Пирот пун гостију, а сви дошли због хране: Бугари као луди купују пеглану кобасицу, неки верују и да је афродизијак

Навијачи Славије и Црвене звезде су браћа, а у центру Прага у Улици Штупарској 7 налази се ресторан "Делије" Новосађанина Љубе Рудића. То је нека врста српског спортског "конзулата".

ЈАРОМИР ЧЕСТ ГОСТ

ЈАРОМИР Јагр (на слици), хокејаш, њихов је еквивалент нашем Новаку Ђоковићу. Не постоји Чех који му се не диви јер је све до 45. играо у америчкој НХЛ лиги и тамо је постао спортско божанство. За репрезентацију Чешке је наступао стотине пута и дао хиљаде голова, а данас у 47. години редован је на свим литургијама.

СРПСКА ПРИНЦЕЗА СВЕТИЦА

- СВЕТА Људмила (860-931), принцеза из Србске земље, супруга чешког владара Боривоја, кључна је историјска личност која везује два народа још из раног доба хришћанства - говори Јабалановић. - Ова принцеза, вероватно ћерка српског кнеза Будимира, превела је супруга у хришћанство и са њим имала сина Братислава који је владао Чешком 30 година. То је било у доба када су Ћирило и Методије ударали темеље државности и вере у Чешкој. Светицу слави цело хришћанство.

Центар Чешке престонице Depositphotos