На обронцима Фрушке Горе налази се велика српска светиња: Овде је написана Химна Светом Сави

С. КОСТИЋ

24. 01. 2020. у 19:02

На обронцима Фрушке Горе налази се велика српска светиња: Овде је написана Химна Светом Сави

Манастир Кувеждин Фото А. Стевановић

Песма о "архиепископу сербскоме" забележена је 1832. године

У МАНАСТИРУ Кувеждин, посвећеном Светом Сави и његовом оцу Стефану Немањи, на југозападним обронцима Фрушке горе, код села Дивош, налази се највеће градилиште Српске православне цркве. После готово осамдесет година, велика српска светиња се полако обнављa и рестаурира, уређује се светилиште у ком је написана и испевана Химна Светом Сави. Задужбина српског деспота Стевана Штиљановића, саграђена 1520. године, добија стари сјај, који је имала све док је у Другом светском рату, 1944. године, усташе нису опљачкале и минирале.

Обнова спаљеног манастира почела је пре 23 године, тада је сазидан јужни део конака у изворном облику. Током наредних година обновљена су два звоника манастирске цркве. Урађена је нова дренажа око цркве, јер су се после минирања манастира све бујичне воде сакупљале испод цркве. На рушевинама источног крила сазидани су нови конаци... Минулих година уложено је много труда и средстава да се манастир потпуно обнови, неспорно је и да предстоји још много рада и улагања, али се монаштво и верни народ надају да ће све бити завршено до 3. октобра, за када је планирано освећење обновљене светиње. Све да би Кувеждин добио оригиналан изглед, какав је имао до оне кобне године када су усташе из њега протерале више од 60 монахиња, а од њега направиле згариште.

- Комплетно је оспособљен ентеријер Цркве Светог Саве, реконструисан је иконостас са истим дуборезом, какав је био првобитни, који је радио чувени дуборезац Георгије Девић - каже Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, под чијим надзором су се радови изводили. - Све то смо урадили помоћу сачуваних фотографија овог иконостаса. Манастиру је враћено 20 икона, дела академског сликара Павла Симића, који је осликао и ентеријер цркве. Тако је црква добила унутрашњи изглед какав је имала пре минирања и паљења.

Прочитајте још - Шокантне тврдње: Свети Сава није спаљен, ево где почивају његове мошти! Зато се у том крају дешавају силна чуда

Током радова, до сада је утрошено 250 тона песка и шљунка и више од 400.000 цигала. Сада треба набавити 60 врата, и најважније је оспособити трпезарију, у којој ће монаштво примити ходочаснике.

Иконостас какав је био пре разарања,фото С.Костић

- Бога молимо да завршимо до октобра, када се очекује да ову светињу посети око 10.000 верника и ходочасника - говори, за "Новости", отац Варнава, игуман манастира, нескривајући радост што се светиња подиже из пепела. - Манастир је недавно добио ново крило дуго 90 метара. У његовом приземљу налазиће се трпезарија, у којој ћемо моћи да угостимо и до 200 верника, тоалети, магацини, ложионица. На спрату су 22 келије и свака ће имати подно грејање и купатило. На трећем нивоу, односно поткровљу, налазиће се 17 соба за госте.


Подно грејање ,фото С.Костић

Од наших саговорника сазнајемо да је манастир Кувеждин био грађевина рашко-моравског стила, али је као и други фрушкогорски манастири, кроз своју бурну историју рушен и обнављан, понекад се одступало од изворне архитектуре, тако да је то сада грађевина која је попримила и елементе грађевинарства препознатљивог за барок и класицизам.

Фото А.Стевановић

За српску духовност, просвету и културу, манастир Кувеждин је важан и зато што је у њему написана и испевана Химна Светом Сави, песма са насловом "Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме". Забележена је 1832. године, а појана, најпре, у цркви овог манастира. Старешина манастира каже да о песми немају више трагова и података јер није сачувана манастирска архива, која је изгорела током Другог светског рата.

Дозидано крило конака Фото С. К.

- Ми у манастиру немамо писаног трага када је тачно настала песма, да ли баш 1832. године или раније. Волели бисмо то да истражимо до краја као што о школској слави - Савиндану постоји запис да је први пут прослављена у Земуну 1812. године на иницијативу проте Јефтимија Ивановића, који је претходно боравио у манастиру Кувеждин.

фото А.Стевановић

ВРАТИО СЕ МОНАШКИ ЖИВОТ

МУШКИ манастир Кувеждин тренутно има десет монаха и осам искушеника. Његовом обновом вратио се и монашки живот у ову велику српску светињу. Када је пре 16 година, тада јеромонах Варнава стигао у Кувеждин, у цркви није било пода већ земља, као ни крова над њом. Данас се у њој свакодневно служе молитве, службе.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације