АЛЕ и бауци из Дубоке на обронцима Хомоља променили су манире. Уместо да плаше децу, сада су туристички "радници". Из заслужене пензије у службу сеоског туризма вратиле су се и чувене дубочке русаље, жене које падају у транс, комуницирају с духовима и проричу. У прошлости су са другим светом разговарале само на празник Духова. Данас то чине кад год треба, чим има довољно публике.

- Ако дође пун аутобус туриста, онда се организују фолклор и русаље, а може и печено прасенце. За мање гостију се не исплати. У пећину, пак, због безбедности водимо мање групе за које организујемо ручак са традиционалним специјалитетима. Змаја из пећине још нисмо убедили да изађе пред публику, стидљив је - објашњавао нам Веселин Веса Мартиновић, активиста који у Дубокој развија сеоски и пећински туризам.

Тајне раскошних пећина овог дела источне Србије упознао је помажући нашем највећем спелеологу професору др Раденку Лазаревићу. Видевши одушевљење научника, пало му је на ум да пећине могу да буду туристичка атракција. Као и сваки визионар, на почетку се суочио с неразумевањем, али се није поколебао.

- Област Звижд име је добило по звиждећем змају из Дубочке пећине. Причало се да ала звижди три дана, седам дана, или три недеље. Баш колико дува и кошава. Они који су знали да Дубочка пећина има два улаза знали су да "звижди промаја", али прича о змају лепше звучи - весело објашњава Веса.

Прочитајте још - Лазарева пећина прва у Србији

Ослонивши се на предања и народне обичаје, наш саговорник је почео да сарађује са планинарским клубовима, па се о тајнама Дубочке пећине прочуло надалеко.

- Имамо редовне госте из иностранства, из Немачке, Аустрије, Румуније, Пољске - причао је Веса грабећи на челу дуге колоне планинара Србије, Хрватске и Словеније, који су решили да се окушају и у спелеологији. На рамену је носио велике склопиве алуминијумске мердевине, неопходне за пролазак кроз неке делове подземног комплекса.

Веселин Мартиновић,фото Б.Субашић

У Дубочкој пећини су археолози пронашли трагове живота људи још у доба неолита. За време Кочине крајине ту је било склониште збегова, а Дубочка пећина је била и тајни пролаз из долине Пека према Дунаву.

- Данас пећину осим туриста-авантуриста највише посећују трагачи за благом који је прекопавају. Њих ни змај не би уплашио - каже Веса.

Скривени улаз у пећину,фото Б.Субашић

РИЗИЧНО БЕЗ ВОДИЧА

ДУБОЧКА пећина није уређена за туристе и ризично је покушати самостално лутање кроз њених 2.275 метара дворана и ходника - упозорава Веса. - Треба знати и када сме да се уђе у пећину, због речице која њома протиче.

фото Б.Субашић

После већих падавина она постаје бујица. Једини део пећине доступан целе године је огромна улазна дворана, са вратницама високим 20 и широким 25 метара. Иза њих је оријашка дворана широка до 40 метара, висока до 31 и дуга 132 метра.