НОВУ 2020. годину дочекала је на најјужнијој насељеној тачки на планети, око 13.000 километара од куће, у месту Ушуаја, у Аргентини. Путовање, које је за већину необично и несвакидашње, Београђанки Снежани Радојичић (53) је свакодневица. Већ девет година, њен живот је непрекидна авантура, а дом свака тачка на Земљи. И увек на другом крају.

Вози бицикл светом, корача, пише путописе, а својим књигама и текстовима на блогу увесељава радознале читаоце који са пажњом гутају њене доживљаје. Од објава својих прича и обилазака света уздуж и попреко, Снежана заправо и сакупља новац за наредна путовања. Заинтересовани читаоци њених путописа куповином књига или "километара" преко блога, читају нове авантуре, а она наставља даље.

Недавно је њена необична слика на друштвеним мрежама уочи дочека Нове године, заинтригирала многе. Стару је испратила у друштву аргентинске породице, у духу њихове традиције, како је написала "На крају света". Прилику да присуствује аутентичном породичном скупу Аргентинаца добила је неочекивано, јер је као једини гост у кући коју изнајмљује стигла у осам увече, пред сам дочек.

- Допадали су ми се ти људи, срдачни и простодушни, нико ме није питао ко сам и откуд ту, већ су се поздрављали са мном као са свима осталима - писала је Снежана на свом блогу. - На тренутак сам се осећала као у сцени Алмодоваровог филма.

Један од њених најјачих утисака о Аргентинцима је да су врло брижни и да им је то урођено, јер за то чини се, не улажу посебан напор.

- Када сам после дивне вечери проведене у тако топлој и пријатној атмосфери, а окружена људима које први пут срећем, отишла на спавање у лимену бараку, коју од њих изнајмљујем, тај смештај ми се чинио као најлепша палата - прича Снежана. - У првом трену, када сам тек стигла у Ушуају, смештај ми се чинио прескромним, али после времена које сам провела са овом породицом - као дворац од непроцењиве вредности. Искуство које сам овде доживела не нуде ни најскупљи хотели на свету.

Фото Приватна архива


Пре него што је кренула на пут, ова професорка књижевности, предавала је у школи, била лектор у новинама и издавачким кућама, у осигуравајућим кућама менаџер продаје, продавала је некретнине... Али се, како каже, 24. јула 2011. догодио њен велики скок у неизвесност. Спаковала је бицикл у аутобус за Братиславу одакле је започела котрљање по Карпатима, потом преко Балкана, па на исток до Јапана, и даље на север до Сибира, и још даље на југ до Тимор-Лестеа, како ју је пут водио.

Од тада обишла је 45 земаља, стигла и до контроверзне Северне Кореје, Камбоџе, Непала, Лаоса, Мјанмара, Вијетнама, Грузије, Казахстана, Таџикистана, Русије, Кине, Јапана, крстарила Европом, сада и Латинском Америком... Прешла је најмање 55.000 километара! Од тада је Снежана непрекидно на друму. Пише, путује, држи трибине.

Са комодо змајем, Фото Приватна архива

Тачно на осмогодишњицу од почетка њене највеће животне авантуре, каже, купила је карту у једном правцу за Јужну Америку и поново скочила у непознато:

- Живећу на друму, спаваћу у шатору и нећу знати ни шта се налази на десет метара испред мене, нити шта ће се десити у наредних пет минута. То је стварна авантура, која вам даје осећај да сте живи сваког тренутка, да сваког минута само ви и нико други управљате својим животом, да доносите одлуке, да бирате. Моћан осећај, чија је цена одрицање од извесности и удобности. Начин живота који сам изабрала сигурно није лак, али за мене је вредан, испуњава ме, а верујем и да књиге које пишем остављају траг. Нисам се обогатила материјално, немам уштеђевину, преживљавам сваки дан као већина, али сам срећна и пребогата пријатељима, доживљајима, искуствима. После свих ових година, мислим да више не бих ни умела да живим другачије.


Снежана са домаћинима на дочеку нове 2020. године, Фото Приватна архива

ТЕЖАК ПОЧЕТАК

ПРВА година била је врло тешка, јер сам преживљавала са 150 евра, за колико сам тада издавала стан, уз спорадичну продају километара које су "куповали" моји пријатељи - прича Снежана. - Тада сам остала и без партнера са којим сам кренула на пут. Мучила ме неквалитетна опрема: бицикл је био стар 30 година, са осам брзина, шатор летњи, а у њему сам спавала и на минус 10 степени. Упркос свему, имала сам слободу. Временом су се ствари, приходи променили набоље, а слобода је и даље оно најважније што ме покреће.


ДОЖИВЉАЈИ И ИЗАЗОВИ

БИЛА је завејана у Монголији, попела се на врх Торунг Ла на Хималајима, стајала на ивици вулкана, мимоилазила се са највећим зверима, змијама, комодо змајем и другим најегзотичнијим станарима планете, камповала поред камбоџанских минских поља... У својим путописима описала је лет параглајдером изнад Кавказа, вожњу бициклом Путем свиле у Кини, пловила Меконгом, гледала спаљивање мртвих у Катмандуу, играла с тигровима у Тајланду...