БОЖИДАР Ђорђевић Кукар био је човек коме Лесковац дугује што је од некадашњег града текстила, у социјалистичкој Југославији, постао и седиште великих компанија које су производиле козметику и лекове. Осим фабрике лекова "Здравље" Кукар је упамћен и као оснивач чувене "Невене". Покренуо је Градско апотекарско предузеће и модерно позориште, а иницирао је и оснивање Хемијско-технолошке школе, која данас носи његово име. Са чела "Здравља", којим је успешно руководио пуних 20 година, смењен је са још 400 најуспешнијих југословенских привредника уз образложење да је "сувише либералан".
Кукар никада није био члан Савеза комуниста (СК), али је гајио наклоност ка социјалистичким идејама и за време рата, током којег су му окупатори стрељали рођеног брата, помагао је антифашисте. Снабдевао их је лековима из Централне апотеке Боре Гавриловића, а рецептима га је "покривао" рођак др Раде Свилар.

- После ослобођења постао је начелник Окружног санитетског складишта из кога је годину касније основао Градско апотекарско предузеће са две лабораторије: козметичку "Кемофарма", претечу "Невене" и ону за производњу лекова. Из ње је 1953, регистровао Фабрику лекова "Здравље" - испричао је Никола Милићевић, један од аутора монографије објављене поводом сто година од Ђорђевићевог рођења.

Овај предузимљиви дипломирани фармацеут је у недостатку кадрова формирао и школу за послове којима се бавио. Отворена је 1962. и уписивала је само "вуковце". Формално је била део званичног просветног система, али је њен рад финансирала фабрика. Упркос његовим пословним успесима Боце Кукар, како су га звали, био је мета оних који су имали амбицију да га замене. Због тога је донео одлуку да напусти Лесковац.

- Сазнавши за овакво стање у "Здрављу", "Галеника" је понудила Ђорђевићу место директора. Схвативши значај његовог знања и умећа градски челници су ипак одлучили да га задрже - сећања су његових савременика.


"Здравље" је у међувремену развило сарадњу са многобројним светским компанијама и непрестано је ширило капацитете и палету производа. Када се 1973. године повела расправа о спајању "Здравља" и "Невене" Ђорђевић је, уз велику подршку 600 радника, одбијао да се то учини по принципу једнакости, јер је "Здравље" било три пута веће од "Невене". Коначну одлуку доносили су органи партије. Кукар је, међутим, био један од десетак привредника у Србији који су чинили "јерес" одбијајући чланство у СК, али његова лојалност држави и друштву никако није могла да се доведе у питање. Ипак, под оптужбама да "нарушава социјалистичке односе" другови су затражили његово разрешење што је, после много "перипетија", и учињено. Божидар није могао да се помири са тим да га је уместо струке сменила политика, па је одлучио да 1975. године напусти фабрику коју је подигао. Постао је представник скопског "Алкалоида" у Москви. Иако су га у родном граду издали многи, почев од најближих сарадника, Кукар се после пензионисања вратио у Лесковац где је 1992. и преминуо. За живота је уживао велико поштовање својих суграђана.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Брнабић: Нема потребе за хитним мерама, загађење није веће него раније


- Тата је био велики заљубљеник у Лесковац. Путовао је по свету, али се као пензионер ипак вратио овде. Велико ми је задовољство што су Лесковчани на промоцији монографије о његовом животу, који није био лак, испунили салу Народног позоришта. То много говори о мом оцу - казала је Божидарева ћерка Драгана Стојановић.

Лабораторија за екстракцију лековитог биља
Ђорђевићеве белешке


И током пензионерских дана Божидара није напуштала љубав према фармацији. Са другом ћерком Иваном Цакић, такође фармацеутом, отворио је сопствену апотеку.
- И данас се држим очевих савета. Кад одлучујем запитам се шта би он урадио. Био је принципијелан и увек је ишао тежим, али исправним путем - закључује Ивана.

У њеној апотеци се ни данас не поручује ниједан готов производ, ако фармацеут може да га направи. Био је то Ђорђевићев принцип. "Кукарева апотека" је данас једина таква апотека у Лесковцу.

КРЦУН ГА РАЗУМЕО


КАДА је једном путовао у Немачку, у жељи да импресионира могуће партнере, Кукар је одсео у најлуксузнијем хотелу у том крају. То је оцењено као "разметање", па је о томе обавештен Слободан Пенезић Крцун. Он је згужвао папир са информацијом и уз осмех прокоментарисао: "Овај директор зна шта хоће..."

Александар Ранковић у посети фабрици



ФАБРИКА ИЛИ УЛИЦА

ДОК се фабрика лекова градила, на састанку у општини, један од челника затражио је од Кукара да поправи улицу која води до градилишта, јер је пуна рупа. Боце му је мирно одговорио: "Председниче, ако издвојим паре за улицу, неће да ми достигну да завршим фабрику. Улица ми неће изградити фабрику, а фабрика, кад је завршим, сигурно ће да направи улицу."

ЗАЉУБЉЕНИК У ГЛУМУ


КУКАР је био велики заљубљеник у позориште и глуму. У позоришту је чак играо и главне улоге код професионалних редитеља. О тој његовој љубави сведочи и чињеница да је из своје куће, још пре рата, износио разне личне и породичне предмете које би на позорници служиле и као реквизити.