НЕРАСКИДИВА веза између Срба и поп-рок културе дефинитивно је ракија! Домаћа љута, нашла је пут до Америке, јер се у њу заљубио и басиста групе "Фејт ноу мор" Били Гоулд. Кроз бренд "Yебига" у њој уживају већ неколико година и Американци! Мало је, ипак, познато да та ракија настаје у Србији, на Гочу, у дестилерији "Златни ток", нашег врхунског стручњака за ракију Ивана Урошевића.

Производњом ракије, породица Урошевић бави се више од пола века, много пре сарадње са чувеним америчким басистом. Деценијама пеку само најквалитетнију шљивовицу. Сировине су из сопствених засада, а из године у годину постају све снажнији.

- Сарадња са Билијем почела је пре две и по године на фестивалу ракије у Београду, када је он био у потрази за партнером, који би могао да одговори по квалитету захтевном америчком тржишту - почиње причу Иван Урошевић. - И док су други произвођачи одреаговали позитивно на његову замисао, наш суштински одговор је био негативан. План је било потребно кориговати, јер је методологија производње дестилата за америчко тржиште битно другачија. Овде је проблем са метил-алкохолом, који је природни састојак воћних ракија. Доња граница по европској регулативи одговара горњој у Америци. Ипак, после свих договора, данас је ова сарадња више него успешна.

Прочитајте још - Српска шљивовица за Американце

Како нам је испричао Урошевић, ракија "Yебига" производи се од домаће сорте чачанске родне, а онда дестилат стоји 18 месеци у храстовој буради. Овде су изражене воћне и цветне ноте, које испуњавају меки танини храста.

- "Yебига" је први представник српске домаће ракије који је представљен америчком тржишту - рекао нам је Урошевић. - Тако је наша дестилерија, уз "Yебига", заједно у сегменту стручности и технологије производње. Ми смо задужени само за њен врхунски квалитет и квантитет.

Ипак, да није дестилерије "Ток", тешко да би се уживало у одличној препеченици у САД. Јер они су ти који производе врхунску, стару, шљивову препеченицу и то у ограниченим количинама.

- Наша ракија намењена је онима који знају да препознају квалитет и намењена је веома уској циљној групи - говори нам Урошевић. - А, оно што је заједничко нашој и Билијевој ракији јесу домаће шљиве и врхунски квалитет.

Ракија нашла купце у САД

Као и сваки посао који се добро ради, и овај је настао из љубави. Прича о дестилерији "Ток" рођена је много пре њеног званичног оснивања. И то, како нам је испричао Иван Урошевић, у мислима његовог оца Верољуба.

- Све је рођено у селу Брезна, на планини Гоч, изнад Краљева - наставља Иван. - На имању мог прадеде Димитрија, отац је учио да пече ракију. После више од 20 година, као инжењер технологије јаких алкохолних пића, отац Верољуб се вратио на своју дедовину и посадио свој први засад аутохтоне сорте шљива. Ову, породичну, традицију наставили смо брат Јован и ја. Дестилерија "Ток" производи искључиво ракије од шљиве, које поред француског коњака представљају врхунац технологије јаких алкохолних пића.

Прочитајте још - Из Аустралије наручили 20.000 литара: Србина дуњевача најбоља на Западном Балкану

Према речима Урошевића, да би се постигао врхунски квалитет финалног производа, потребна је и врхунска сировина. То значи да једини састојак њихове ракије јесу плодови аутохтоних сорти шљива црвена ранка, пожегача, трновача, али и сорте комбинованих својстава чачанске родне и чачанске лепотице. Све воће које се користи је њихово.

- Сама идеја да ракија буде само за одабране јесте та што је нашем тржишту потребан премијум производ, који је у потпуности произведен и одлежао на онај начин како је и декларисан - објашњава нам Урошевић, који је до прошле године био асистент на Пољопривредном факултету у Земуну, на предмету јака алкохолна пића. - С обзиром на то да иза оваквог производа стоји породица, која је у струци у самом врху, мислим да је и наша обавеза да правимо овакву врсту ракије.

Иван Урошевић

ЉУБАВ НА ПРВИ ГУТЉАЈ

ЉУБАВ према српској ракији басисте групе "Фејт ноу мор" Билија Гоулда, датира још из деведесетих година, када је у бекстејџу на концерту у Мађарској пробао овај "лековити" напитак. До тада ништа није знао о нашој земљи.

Онда је почео са турнеја по Балкану да носи кући у Калифорнију ракију, па чак и да тражи да му је донесу, уколико неко долази у САД. Тако је једна велика љубав прерасла у бизнис и промоцију српске шљивовице у Америци.

"ЗЛАТНА" БУРАД

СПЕЦИФИЧНА арома ове ракије крије се и у бурадима где она "спава". За одлежавање и неговање дестилата користе се бурад направљена од столетних стабала храста китњака, који расте на планини Гоч. Већ пола века, бурад се израђује у истој пинтерској радионици.

- У овој фази производног процеса, храст који са собом доноси и јединствени микроклимат планине значајан је због формирања карактера шљивових препеченица - истиче Урошевић. - То нас издваја и чини јединственим на ракијској сцени Балкана.