ИЗА масивних белих, изрезбарених врата, које је између два рата радио "монден столар", у београдској Улици кнеза Милоша 19, крије се раскошни грађански салонац са непроцењивим културним благом. Ту се налази легат породица Аврама Петронијевића Текије, уставобранитеља и председника Владе, затим Милана Пироћанца, државника и једног од оснивача Напредне странке, као и генерала Павла Јуришића Штурма, хероја Великог рата и личног ађутанта краља Петра Првог.

У ову кућу био је заљубљен и у њој једно време живео писац Слободан Селенић. Ту је, у мезанину, пре Другог светског рата школу држао др Сима Милошевић, лекар, професор и народни херој, који је погинуо на Сутјесци. Кућу Петронијевића пројектовао је славни архитекта Никола Несторовић, а држава ју је, на предлог Завода за заштиту споменика културе, заштитила као културно добро пре месец дана.

На молованим зидовима висе старе фотографије, између осталих и српске делегације у Русији, у Царском Селу, 1910. године. Беше то на аудијенцији код цара Николаја Другог, а на слици се, међу гомилом министара и официра, препознају краљ Петар, Никола Пашић и Штурм. На столу прекопута је бележница са телеграмима које је краљ диктирао Јуришићу. У другој соби, поред библиотеке и воштиша (сто са мермерном плочом, на који се стављао лавор за умивање), смештено је канабе, а на њему јастук који је Јелена, жена Павла Јуришића Штурма, лично направила од своје балске хаљине.

Ту је и сат који је радио сликар и први српски дизајнер Драгутин Инкиостри Медењак (познат по фрескама на улазу у Вукову задужбину), па уље на платну с мотивом цвећа чувене сликарке Бете Вукановић, као и портрети фамилија Петронијевића и Пироћанаца. Међу њима је и портрет Амелије Петронијевић, рад Уроша Предића.

Амелија је била мајка Анђелије Петронијевић, заслужне за све што је данас сачувано, каже правна наследница здања др Јелена Стојановић. Амелија је била удата за Милана Пироћанца, правника, министра иностраних дела, премијера.

- Тетка Анђелија је била ситна жена, препуна енергије, из новосадске фамилије Миловановића. Њен муж Милош Петронијевић, Аврамов унук, умро је 1923, а седам година касније и син јединац. Рођена сестра Јелена била је друга Штурмова супруга. Становали су одмах иза ћошка, у Мишарској улици. После Павлове смрти и она се преселила овде, па су сестра и она заједно подигле мог оца а свог рођака, Милоша Гавриловића, који је рано остао без родитеља - објашњава Јелена Стојановић.
Све уметнине и раскошна библиотека из 18. и 19. века сачувани су захваљујући лажном зиду. Госпођа Анђелија наложила је пред Други светски рат мајстору да јој прегради мансарду, односно изгради лажни зид. Ту су сакривени уља на платну, фотографије, књиге, намештај, сребрнина... Стајали су у скровишту пуне четири деценије, све до осамдесетих.

Анђелија и Милош Петронијевић са сином


Соба у којој централно место заузима слика Бете Вукановић

Кућа Петронијевића подигнута је, иначе, на плацу који је Авраму поклонио његов проводаџија и венчани кум, кнез Милош. Плац, у то време на периферији, излазио је на две улице - Кнеза Милоша, која се звала Обреновачки друм, и Краља Милана, тадашњи Крагујевачки друм. Да би могла да се гради породична кућа, део земље је продат и на њему саграђена Јадранско-подунавска банка.

На истом земљишту, пре него што је саграђена нова, стајала је стара, приземна кућа Петронијевића, са великим двориштем. Милош и Анђелија руше је из темеља и почињу градњу само годину дана пре него што ће он преминути.

- Била је то за оно време модерна стамбено-пословна зграда, реткост у Београду. У приземљу су била четири дућана, на мезанину два бироа и два мања стана, а на три спрата по два велика стана од по 220 квадрата. На мансарди су били стан и таван - каже домаћица, која је име добила по Јелени Штурм.

Воштиш служио за умивање


Пред рат, њихов подрум проглашен је за склониште у случају ваздушних напада, а доле је био и бунар, на ком су се Београђани током окупације снабдевали водом. И отац и она одрасли су овде. Тачније, она је одрасла у делу стана на другом спрату, пошто је цела зграда национализована 1953.

- Дали су нам једну пролазну собу, уз тоалет, па су сви станари морали да прођу кроз нашу просторију да би ишли у купатило. Била је то казна за буржоазију. Мама, тата, тетка Анђелија и ја делили смо тих 220 квадрата са две породице из Хрватске и предратним министром Ђорђевићем. Током осамдесетих, неки су се одселили, други су умрли. Како се простор ослобађао, тата, архитекта по професији, полако је спуштао намештај с мансарде и рестаурисао га - прича Јелена.

Сретењски устав, 1835. година

Стан изнад, у коме је данас спомен-збирка Петронијевића, узела је општина Врачар и издавала га као пословни простор.

Јелена је добила кућу у поступку реституције 2012. Претходни станари оставили су јој милионске дугове за струју, које је једва исплатила. Као професор историје уметности (предавала је, између осталог, на Универзитету у Сиднеју и на Итаки колеџу, у држави Њујорк), одлучила је да кућу оживи и у њој направи истраживачки центар за младе који желе да проучавају модернизацијске токове у српској архитектури, политици, дипломатији...

Они који желе да обиђу кућу Петронијевића и мимо Дана европске баштине, могу се најавити телефоном на број са њиховог сајта.


КЊИГE

ДР ЈЕЛЕНА Стојановић је из Америке пренела своју библиотеку од неколико хиљада књига, која краси зидове легата. Оне наслеђене из претходних векова, а има их најмање 500, ускоро ће, у договору са Одељењем за информатику и библиотекарство Филолошког факултета у Београду, пописати и учинити доступним.

Јелена Стојановић

СПОНА ИЗМЕЂУ ОБРЕНОВИЋА И КАРАЂОРЂЕВИЋА

АВРАМ Петронијевић Текија био је председник Владе и за време Милана и за време Михаила Обреновића, али и код Александра Карађорђевића. Био је министар спољних послова Кнежевине Србије. Иако самоук, говорио је немачки, грчки, цинцарски, италијански, француски и турски језик. Његов син Милан студирао је у Минхену и Хајлдебергу права, а био је један од најистакнутијих дипломата Србије у другој половини 19. века и министар иностраних дела. Оженио се принцезом Клеопатром Карађорђевић, Карађорђевом унуком, која је умрла само пола године после свадбе. Из другог брака са Јелисаветом Цајом рођеном Цукић, имао је троје деце, међу којима и Милоша, Анђелијиног мужа. Он је завршио права у Немачкој и Француској. Био је лични секретар краља Александра Обреновића.